Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович онда поче да прича, како је чуо, да је Василије и венецијанском амбасадору визит чинио. Поп га је посматрао замишљено. Ако је ишао, вели, није жив изишао! Ако је ишао и жив изишао, добро би било.
Никад се не зна ко колико убистава носи, на образу. Ко зна ко је то, код њега, долазио. Ко је луд да иде у визит удовцу? Него треба, ето, да се растану. А да се састану, као људи, у Кијеву.
Копша је наговарао рођака да не иде у визит Божичу. Пред вече, поменутог дана, Исакович је, ипак, кренуо. Био је занемео, и једва је рекао коју реч Агагијанијану.
Божич је хтео, кад је из ареста изишао, да јој учини визит, већ прве ноћи, али му је она рекла да је остави на миру, и да то не може бити.
Павле се и није много распитивао, о томе човеку, ко је. Исакович му се, просто, пријавио у визит кад је стигао. Вишњевски му је одредио, за пријем, двадесет и осми септембар, по руском календару.
Оде Текелија да учини визит Ракоцају. Не да га вређа и исмева, него да поседи са њим и поразговара, о данима који прођоше, и мржњама, срамним, као
Био је посут снегом. Ана га дочека са сузама у очима и упита, куд се скитао? Да није ишао у визит Вишњевсковој свасти, Дунди? За коју рече да је тотски анђео.