Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Као да не постоји. СВИ (одобравају). XВИ АНА, ПРЕЂАШЊИ АНА (доноси визиткарту и предаје Новаковићу). СВИ (престрављени): Он? НОВАКОВИЋ: Он! СВИ (узнемирени су и гледају се тупо међу собом).
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Један ће јефтинији, истурајући пред собом визиткарту своје провјерене неодољивости, узбацити главу и зналачким оком омјерати женске ноге.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде). ИИ ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје). ДАРА (наилази из собе): Шта се ти тако слатко смејеш?... ЧЕДА: Ама, како да се не смејем?
ЧЕДА: Ама, како да се не смејем? Читај, молим те! (Даје јој визиткарту.) ДАРА (чита): „Живана Поповић министарка”. (Говори.) Па шта? ЧЕДА: Како па шта?
не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих визиткарту и молити је да те прими – и само званично да разговараш са њом. ЧЕДА: Тако је поручила?
АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?! ЧЕДА: Да, и дајте јој моју визиткарту. (Вади и даје јој.) Ја ћу чекати у предсобљу. АНКА (збуњена): Али... како... ви да чекате... и да вас пријавим...
(Одлази у собу.) ЧЕДА (погледа за њом, па излази на задња врата). XИ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (долази из собе држећи визиткарту у руци, за њом Анка): А он вам ово дао? АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Но кад сам предео његову визиткарту Черњајеву учинило ми се као да овај долазак није тако обрадовао ђенерала, као што се он радовао доласку других Руса.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!