Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Врана му једе живо магаре, а он се смеје. А нас како од далека упази, стане га вика као да се помами”. Наравоученије Неке су ствари саме по себи тако смешне да и невесео мора им се смејати.
чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и познати: нећеду, него стоји их вика на све што је ново, горе него на бесна курјака.
” Кажу наши у Далмацији да се над једним пијаницом упали кућа. Вичу људи споља: „Воду, воду!” А онога изнутра стане вика: „Не идите ми с водом на очи, да вам Божић на зло не дође! Вина мени!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати... Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!... Тако је то готово свако у бога вече зими.
Кад виде попа у каквој је невољи, а он потеци за њим те га стиже и натуче и њему кошницу на главу, и по вика: — Беж', беж', попе, кући! Погибе, јадан не био!... Сутрадан — чисто време, боже, милина ти погледати!
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање! Оде поп као помаман кући, а сваки час тек се обрне, па прети.
већ поред 3мајевца, и таман да се приме горе уза страну пошав Голоме брду, док ти учесташе пушке по Овчини и диже се вика од куће до куће: »Хај, не дај! Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише.
Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише. Вика и пушке, рекао би, све за њима. Кад избише на Голо брдо, застадоше. Сви једва дишу колико су се задували.
Радојка се прибила уз Страхињу, па сва дршће, а не уме ни речи да рекне. Пушке и вика оздо све ближе. — Хајдемо, људи! — рећи ће чича Мирко. — Ето онога с потером, може осакатити кога!
Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!« Пушке учесташе оздо из села; граја и вика све ближе. — Беж'те, људи, изгинућемо! — викну неко од дружине Живанове.
Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље. Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!
Африка
Јер то би донело смрт већ и ономе који се распитује. Вика њамуа у планини изгледа да обзнањује да је сад једног младића мање међ онима који се уче.
Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили!
Црњански, Милош - Сеобе 2
радње, ако су трговци, спусте из руке алате, ако су занатлије, не раде пољске радове, ако су земљоделци, поче вика: Нећемо у паоре!
Пљусак весала би престао и вика веслача замукла. Кирасир је, све дотле, са Исаковичем играо фараона, и био је свом сужњу отео много новаца.
Упадљива је била, код госпоже Божич, сетна непомичност њеног лица. Ни глупе шале, ни вика, па ни псовке, њеног мужа, на том лицу више нису остављале никаквог трага.
Исто се тако уверио да му је немогуће прићи, и са доксата. Била је вртоглава висина, стрма. Али, дрека, вика, музика, неког веселог друштва, целу ноћ није престајала, па и кад престаде, пред зору, Исакович је морао да слуша,
Увече се поновила дрека посетилаца, музика, вика, игра, која је допирала кроз зидове, до њега. Госпожа Хумл је, каткад, свраћала до њега, а имао је и посету
Нећемо да будемо павори! Вика је била заглушна, али је све то надвикавала кукњава неких старица, око њега, које су се пљескале, очајно, по лицу, и,
Кад се чу, међутим, да официр зна речи њиховог језика, око Исаковича се начини вика: „Шта ти би име?“ Питали су га је ли неки Рагузин, Албанез, Венециан, папежник.
Чекају њих, у Кијеву, фамилије рођака. А кад Исакович рече да много верују у Василија, наста вика. Викали су да њима бољег не треба! Исакович онда ућута, а затим их позва да се окупе око њега. Да га чују.
Дуг ред кола није био чак ни застао, него је наставио да се креће, као нека гусеница. Вика је била велика. Павла је била обузела нека неизмерна жалост, и тишина.
Граја и вика била је велика. Петар је јахао дрско и дизао се високо, на препонама, са седла, тако, да се чинило да ће се стрмоглавит
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И напољу се чује пуцњава и вика. Како се почело пуцати, остали лопови, видећи да они у соби ништа не извршују, а четврти рањен ужасно јауче, почну
Музика свира, наздравља се, напија се; „туш” један за другим без престанка. При концу вечере чује се вика: „Маске, маске!” Сви куљају у салу. Ето масака! Напред иде један оџачар са метлом и чисти капуте.
Црњански, Милош - Сеобе 1
текунице, поређаше се, у потпуној тишини, на полугласне заповести својих старешина, мада се одатле већ ни њихова вика, преко, не би јасно била чула.
Слуге и официри, пук и вика беху заостали мало иза њега и он осети самоћу. Јашући путем, уз песковиту обалу, размишљајући о расподели старешина, о
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Док је, борећи се са собом, пратио мали крајичак беле чипке окружен службеном дугмади као кроз сан, до њега допре вика диспечера: — Богаму, шта је то са једанаестицом? Чекате ли лимун? Крећи...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже се страшна вика и јаукање, па Никшићи неједнако запуцаше у гору. Од дима се на први мах не распознаде ништа, па четници видјеше на
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
8. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је то? Каква је то вика? ГАВРИЛОВИЋ: Ето шта је: господин Жутилов удаје кћер за Маџара, а господин Лепршић постао је чиновник изван
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика. Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци.
лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О пусти нас, пусти!
“ Тале оде — оста бојна вика, Оста за њим од пушака цика, Далеко је већ јунак умакô — Што ће Хајка кукавица јако?
Знаш ли оно када једном, брате, Насрнула она двој'ца на те? „Ацо, Ацо“, вика ти сирома; Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну у зелену траву; Па да те ово не
„Помоз' Боже, мишко света!“ Тек што она тако кликну, Ето пушка једна цикну, Чу се жубор, чу се вика, А кроз вику честа цика: „Бежи, бежи, друже мио, Ето Бог и покосио!
Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа! Ето, ето већ једнога, Ето за њим и другога!
„Јуриш... не дај!“ и „Ала ил Ала!“... Боже мили, на свему ти вала! Побише се, већ и стаде вика, Стаде веља ти пушака цика, Посукташе из корица мачи, Над пољем се зачас наоблачи, Та од пуста дима из пушака И
„Није доста? — Сад ето ти више!“... Рече Бајко, мач у руци сину, Па кроз Турке кâ муња се вину, Звизга, цика, и вика, и врева, Ал' пред Бајком ко то десно сева? Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело.
Стоји цика танани шешана, Стоји звека ножа јатагана, Стоји вриска коњица претили, Стоји вика ти јунака чили. Турци вичу: „Погледај нас, Ала!“ Срби вичу: „Боже, данас фала!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уђох, стадох. Чудна и тешка туга обузе ме. Мати спремаше вечеру једнако причајући о теби. Почесмо вечерати. Вика се утиша. Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си?
А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света.
Само се чује вика коњара, шкрипа белих корпа што набацане вире из крбала, а између којих се једва виде деца која јашу; у скуту им бошче,
Ја не знам зашто, али загњурих лице у њих, јер су оне мирисале на нешто што тако годи и потреса. Из тога трже ме вика на Спасену, младу, виту, црномањасту и Топлу жену нашега комшије, који је одмах после свадбе отишао у Турску да шије
А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и његова вика. Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца! Како он дође под шатор, царица и њега запита: — Јеси ли ти однео воду од мене?
Хајде онамо ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али
којима бијаше старјешина онај исти што га је био војник у оном двору заменђелио, па кад овај виђе војника, стаде га вика: — Бјеж', друштво! Овај има менђеле; овај је јачи од свије нас! И врагови се разбјегну куђ камо.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Шкода, што није и чауш ту био! ШАЉИВАЦ: Сад се отвори страшна вика и буна. Перзерин повиче: „Нећемо стране, нећемо клипе и перле, него оћемо да смо чисти од туђинства!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СУЛТАНА: Јао, уби ме, не дајте, забога, јао! ПОЗОРИЈЕ 2. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика? СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде! ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - Претурање, лупњава. Ц пећи чунак тандркне. Из раздртог џемпера испадају ораси. Тресак, вика, гутњава зачују се таваном. - Кријеш вуну, пшеницу, мамицу ти четничку!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага,
Кад вика јекне над бучном водом, лукав се пацов смешка под водом. „О, лењи Тошо, носачу бува, крај ће ти бити тужан и мрк,
„Живеле зеке! Живели миши!“ из ћошка сваког враћала јека. Огњена вила зачепи уши, збуни је вика и двобој луд. „Никуд не могу да вас поведем, кад слоге нема, узалуд труд.
(1954) ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже, наста трка, поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла, бако, три војника!“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови. — А што си ти запео првога дана, кад ти је близу? — Знаш како је...
Мало затим наиђе нова композиција и заустави се у станици. Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма. Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа.
— Вала, браћо, искрено да вам кажем — жали се Александар — теже ми пада ова непрекидна вика командантова, него цео овај рат... Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Зар треба курве у лице да нас вређају? ТОМАНИЈА: Скинућу ја тебе са тог бурета! (Граја и вика расту. Улеће Милун.) МИЛУН: Ко прави овде неред? ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Питај њих! ДРУГА ГРАЂАНКА: Барабе белосветске!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту је, дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да прогоВори, као да га се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И сад нашао да ми донесе рачун?... Па они су већ стигли? (Музика под самим прозором. Споља велика вика. Он прилази узбуђено прозору, бришући се од зноја.) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши. Горе до Софке поче да допире вика, блејање стоке, и укроћивање отргнутих коња с пазара, и разилажење селака.
Свирачи су заиста долазили. Чуо се чак и звон чампара од чочека, и вика дечурлије, што је скакала испред њих. Доле у дворишту, што се свирачи више приближавали, све више се дизала граја: —
авлијама, а из чаршије, где је велика капија и кафана, на махове поче допирати отегнуто продавање салепа, и вика симиџија, и јак оштар задах од упаљеног угла по мангалима испред дућана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“! — Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека.
— Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају. — На вуку вика, а лисице месо једу. — Народ је као облак: неког ороси, неког покоси; неког нахрани, неког сахрани.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
као простак није могао ни заспати од чуда, него се једнако чудио где је дошао, кад али око поноћи стане лупа по соби и вика: „Овај је дошао да прими царство; овоме не можемо ништа учинити.
Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему
онамо, ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све | три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога не ћеш виђети, и нико те не ће ни прстом такнути, а камо ли убити,
“ Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: „Ево оца! ево оца!“ Како он дође под шатор, царица и њега запита: „Јеси ли ти однео воду од мене?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.
Дајем мислити какав се ту калабалук, вика и смеј учинио. Маленица псује и ружи Јању, говорећи, који му враг рече баш у време такога смеја пити!
Неки Дионисије Хорваћанин, из Гаревице родом, речит човек и одвећ дрзостан, сиђе к њој да види што је стоји вика и да вику с виком | предусретне, но, нађе се у великом русвају и тако се смете да није пред њом ни писнути умео.
Нека дође највећи ревнитељ, и нека га не стоји вика с његовим анатемама, него ако је христијанин, нек ми каже, наука апостола Павла није ли православна наука, да епископ,
Зато толика старост и вика за гробље и гробнице. Шта је человеческо тело без словесне и разумне душе која га оживљава и у њему мисли?
чита брзо, брзо, баш као да се с морем утркује; а кад би доле полетели, онда би заборавио читање, и стајало би га вика: „Карисиме, одосмо, пропадосмо!” Већ ми је досадио био питајући: „Што говоре они озгор?” ,.Шта ће говорити?
грчки сатиричар луна — месец лупња — лупа, ударање луторан — лутеран, присталица лутеранске вере метавица — метеж, вика метох — манастирско имање мечтаније — машта, маштање, сањарење мештер — магистар, учитељ мзда — неправда; награда
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. — Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне.
Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика. — Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?... Ај, да видимо!
ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти данас-сутра може сванути... Разумиш ли шта оћу да кажем? — А зар све његово не припада манастиру?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ако. И ја дижем буну... Цигани, овамо! Клекните и свирајте! Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну. — Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу на сто: страшно
Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки! Јао, изелице! — Ви сте нам кућу опустели! — Ко ће наше сирочиће хлебом да храни?
Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика сељака по сокацима, враћали су се с њива, љутило га тандркање кола, пси, сваки глас, шум; за време вечере послао је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми пођосмо за њим. С нама је ишла и батерија. Кроз Феризовић су праштале пушке; улицама се проламала нека вика, која се чудновато мешала са паљбом и са лармом, коју су производили топови и каре. Пршти са свију страна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није много користила ни вика и прекори енергичне Анице. Жене из дружине нарочито су завољеле Калпурнију, која је сад била стално у њиховом друштву.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И једни и други вичу из гласа. Ова вика поможе бегунцима. Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика
Пантовац једнако ослушкиваше и одмераваше ухом докле се потера растегла, па, кад опази да сва вика све више остаје иза њих, засијаше му очи радосно, јер појми да су искочили из ланца и да су, према томе, побегли од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Медвједа пробуди та њена вика, и упита је: — Тко те то опет зове? — Ено у селу — рече му лисица — породила се друга једна жена, па ме зову да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наиме, у својим засебним језичким системима словеначко вабити и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику
Краков, Станислав - КРИЛА
Тело јој је било размекшано и топло. Као и у баронице Ивон. На улици се чула вика јеврејског продавца. Ивона, Ивета... Душко се смешкао... све је то било исто... био је задовољан...
Петровић, Растко - АФРИКА
Јер то би донело смрт већ и ономе који се распитује. Вика њамуа у планини изгледа да обзнањује да је сад једног младића мање међ онима који се уче.
Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гунгула и галама дизала се са свију страна: — Еј, бежи, погазиће те кола — чује се вика с једне стране. — Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила?
погођени смртно, многи су рањени, ухвативши се за рањено место, јаучући измицали с пољане и замицали за шанац у поток. Вика, кукњава, неописан урнебес.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
заман ноћи Он проведе — без помоћи, Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јуриш! (Сви вичући: „Јуриш!“ повлаче се са разбојишта. Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић.
Е! е! е!... Богме је то срце Обилићево, тај капетан!... Лав!... Бјеж’, господару!... (Пушке пуцају, а бојна се вика и српска и турска све ближе чује.) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом.
Ћипико, Иво - Пауци
Петар плане: — Нећеш, момче, што си намислио! — и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих.
— Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских! — стаде га вика, и, љутит, гурну Раду устрану. — Не гурај се! — вели Раде.
— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан. — Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. —Још није, ча ћеш?
Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку
— навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан. — Браво! — стаде доктора вика... Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор—Бепу... — Пијавица! — закључи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. СА ФОРУМА Чуј, са форума, ено, вика се радосно хори, Пред силном светином римском то Тиверије збори. Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору, Храбрећи
А сенатори подли и страшни ликтори ћуте, Лукаво, у збору своме, тражећи к победи путе. Чуј, са форума, ено, вика се радосно хори, Пред силном светином римском то подли Насика збори. Проклетство с форума грми.
Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе!
“ Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја, Обојицу пусти с миром у пределе вечног маја. „Али знајте, рече Петар, не пуштам вас због стихова, Него
С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори. С далеких обала нилских и древних јапанских страна К Бенари
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Дај овамо једног командантовог коња... И испред нас и позади чују се псовке, вика, одјекује тресак ствари бачених у реку или прасак изломљених кола... Али колона иде без застоја.
Потрчим као без душе у батерију. Тамо већ чујем прасак пушака... Један топ опали... Нека вика допире из батерије. Ја трчим што брже могу.
— мисли свакако на свога команданта пука. Улицом одјекује топот коња и чује се нека вика, да би се направио пролаз.
Кратак и снажан урлик разлеже се са наше лађе. Наједном на оном другом крају палубе настаде нека ларма, вика и гласови војника: — Удави се... помагај... — У помоћ... — Не дај... — Људи, помозите!
— Ево га! — рече Светислав и показа прстом на десни крај карте. — Видиш ли ове урвине? Твој Кожух, „ујка да га вика“. Сва тројица гледају у карту. — Видим да је нешто огромно.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира.
Аја! Мој брат, да ме је на паран-парче секаја, па опет, не бих му се подаја. Али пошто он моли и вика: или да га убијем, или да га више по механе не срамотим и не резилим — е с’с туј његову молбу — закла ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тренутке: клеветничке речи латинског краља о Војиновићима (важне зато што обележавају основни заплет у песми), претећа вика Латинчета са града (које позива на савлађивање све тежих и тежих препрека) и на Милошева питања да ли је слободно да
Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! За нас није вика ни скакање, већ је за нас вино и ракија, и господство, да господујемо, мудра памет, да паметујемо; у мен' има и млађи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика. Иако нису знали чији су авиони, дјечаке спопаде необична зебња и немир. Губећи дах, пожурише у правцу школе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од то доби поста вика и хула: они хулећи нас, и ми пак горе и ружније њих. БРОД НЕСЛОГЕ Чудно је с вражијом завишћу носити се и бочити која
Те стоји хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и топова, вика војиштанска, вика думенџија, јаок и дерање рањаваца и топљеника падања у воду.
хука, бука, праска, јека, пљусак од весала и таласогрухања кораб о кораб, пушака пуцање и топова, вика војиштанска, вика думенџија, јаок и дерање рањаваца и топљеника падања у воду. Свако љуто недоумљивање: од буне ври у небу.
Пише се да удовичке сузе преко божијих дланова теку и вика пада тужна на тога тко ју је расцвелио... О НЕСЛОЗИ Та и добар коњ ваља да је љут и жустар да хитро потрчи,
Који хваљени, који куђени. И тужба и вика на своје поглаваре и на саме оцеве и матере и духовнике своје. Беседа је ту разрока и старање се чудно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! дервиш ли је, калугер ли је та да си самотује?! И ја му зборешем, ама ме ич не слуша!... „’Ајде, вика ми он, ћути си, Доке!
А ове — ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! „Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
„Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!“ вика једна. „Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!“ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!...
— викну Јевда и зовну измећарку. — Што искаш, стринке? — Поскочи, дете, до чорбаџи-Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа! Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе.
не пита много, веће рече на татка ми: „Ако гу не давате сас алал, ете, Јевду вашу, а ја ћу гу уграбим; а Србија, вика, и плот неје далеко!“ Ама стра’ ме да не узне инку белосветску... — Е, ашкољс’н за тај реч!
Он си пâ ћути. А домакица ми Персида, кад виде што ће искочи једно тепање, рече: „Неће си, вика, дете турцке путине; иска штифлетне а-ла-франга да му, ете, купиш!“ — Што бре, ешеку?
— А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање! Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...“ — Ех, туго!
— Што искаш, Зоне? — одазва се и притрча јој Васка. — Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину и рекни гу: Вика те Зоне Замфирско! — Туј сам! Што ти требам? — запита је Калина кад дође.
— одазва се и притрча јој Васка. — Отиди си до онуја... де... како се вика... до онуја, ете Калину и рекни гу: Вика те Зоне Замфирско! — Туј сам! Што ти требам? — запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете...
до онуја, ете Калину и рекни гу: Вика те Зоне Замфирско! — Туј сам! Што ти требам? — запита је Калина кад дође. — Вика’ те... ете... — поче Зона, а сва бледа, сувих усана, а истурила изазивачки десну ногу... Ти си сиротиња.
— Како да си не знајем?! Бата-Таско зашто, искочи до теб’ те?... — Ама не знајеш ти ништо! — брани се бата-Таске. — Вика ме снајка, ете, заради нику тапију и ливаду... — Заради некосечу ливаду, — знам де! Сол ручам, мајке...
! — Кој си је дете? — Па наше Зоне... Деца, мори, неје ти ни срам!... — Каква деца?! ... деца вика... Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!...