Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке викали, њега се са страшним заклетвама пред богом и пред светом одрицали и сиромаштво као највећу добродјетељ проповедали,
На ови божји свет викали, а у њему како и остали људи радо живили. Све сласти телесне хулили, а весма су радо и весело с чим су могли, „јакоже
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци викали: „тко си?” и „натраг!” — Ђуша шта је говорио, не знам, и није хтео одступити. Најпосле Турци опале из пушака и убију
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дизао је Турчина у девето небо. — Красан човек! Сладак човек! Ето, Маринко! Ти знаш колико смо ми на Маринка викали. А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако...
Црњански, Милош - Сеобе 2
човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи то „павори“ што су толико викали?“ „Бауерн“, одговори му кирасир, „Бауерн, паор.“ „Тако дакле?
Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и да вичу. Викали су да неће да вуку песак из Бегеја, ни шљунак из Тамиша, а што се тиче тог риболова, да их од таквог риболова Бог мили
Митрополит је спречавао селидбе у Росију и проклињао официре, али је армија била полудела, и официри су викали, заједно са својим воктмајстерима: Нећемо у паоре! – Не дамо људе да ору и копају, за Херрсцхафте!
Гледали су за њим зачуђено, али нису викали. Павле се, као нека сенка, провуче, кроз прве будимске улице и поче да се пење у стрме сокаке, тетурајући се.
Фратри су најзад викали да ће то имати да реши пресвијетли Каптол, у Загребу. А калуђери, да ће се тужити митрополиту.
Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали. Препирка је међу њима настала око тога: да ли ће се, после вечере прво играти фараон, или друштвене игре.
Људи су се бунили и викали: Сухим кола возимо, Дунавом лађе вучемо. Гарсули је, у Павловом сну, тражио, да Махала пресели у Вијену неку зимску
су му били надохват руке, још, га и пропустише – остали, међутим, као побеснели коњи, гурали су светину баш на њега. Викали су: Нећемо да нас регулира! Нећемо да вучемо песак са Бегеја!
Они су, и код Прага, полазећи на јуриш, још викали: Серби! Виват за грофа Валиса! Виват! Аустрија је те године била успела да им скине црвене гуњеве, које су били
Чекају њих, у Кијеву, фамилије рођака. А кад Исакович рече да много верују у Василија, наста вика. Викали су да њима бољег не треба! Исакович онда ућута, а затим их позва да се окупе око њега. Да га чују.
Не само да командује на немачком, – неком чудном немецком језику – („Wер да?“ су сирмијски хусари викали: „Бер до?“) – него и да прича, поучително, о седлу, о коњу, о пиштољу, о препонама, и прочаја.
Па је било и добошима, по селима, обзнањено. Хоће да нас пошокче! – викали су, Сомборци, на то. Божич је, ваљда, и сам био приметио да његово слово поучително нема успеха, па узвикну да постоје
Црњански, Милош - Сеобе 1
је каткад дизао дреку са њима, тако да се Французима чинило као да премештају логоре, тим пре што су и ватре палили, викали необуздано и ударали у добоше.
Бубњеви су ударали, а телали викали заповести војницима да се чувају пљачке, за време примирја, јер ће се и најмања крађа зеља, или воћа, из оближњих
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(Гавриловићу.) Ја знам, ви нећете. ГАВРИЛОВИЋ: Пређе сте викали да је мађарон који метне, а сад, опет, који је не метне.
ЖУТИЛОВ: Пст, пст! ШЕРБУЛИЋ: Није то „пст него оћу све да кажем. Кад је требало за народ радити, ви ми нисте викали „пст“, него „ајде, луди Шербулићу!“ СМРДИЋ: Већ ако Власи не подигну народ српски, неће нико. ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Уз пут смо се малчице као мазили, тражили детелину са четири листа, викали „уја!“ радујући се као убоги ђаволи што нас на врху Кошутњака чека добро осветљена Голфијана, једино отмено место које
— Шта вам је? — викну. — Молим? — вратих се истог часа у кожу младе даме из боље куће. — Зашто сте викали? — Ја, викала? Боже, докторе, шта вам пада на памет? — Мислим да је за данас доста... — промуца. — Наставићемо сутра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тада тек сазнадосмо да је вода одмах ту, испред нас, да се и каменом може добацити. — Пета... пета — викали су размештени релеји, посакривани иза кукурузних бусенова. — Нишанска тачка пободени пикет! Здесна топовима...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ... Сви су викали: „Каква је то вожња! Да грдне пропасти, да грдна зла!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Продајемо шећер, тамјан и свеће.“ — „Ми за грош јефтиније“, као да кукуричу, викали су шегрти пред дућанима и кришом се грудвали.
Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску. Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка... почео је рат — промуца и потону.
Шта се то данас догодило и зашто он лежи затрпан у сену? Дрмусали су га. Симка и још неко. Викали су нешто, а он је чуо далеке пуцњеве. Угурали су га у чакшире и гуњ. Псовао је. Вукли су га. Пао је са стуба.
рекао је гласно, опрезно се извукао из кафане и, по мутној месечини, клецајући, пошао низ улицу, а фијакеристи су викали и псовали што иде средином улице. Можда је у неком од њих и Вукашин?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман! — Не дајте таван! Придржите лампу! — викали су сви око мене. Па ја седох у највећем узбуђењу, а сви прилажаху да ми честитају.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Они су ми викали сваки у по једно ухо и потпуно ме проглушавали, а ја сам тетурао и спотицао се, и нисам умио да кажем ништа.
Краков, Станислав - КРИЛА
— О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Решили су да изврше пробу. Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други... Каже, командир је пришао и строго му се обратио: „Ја вам говорим да су ровови празни, а ви
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Пред сваком кућом су викали: ,Сирца, зарца, мајо. Рикало, букало, пјевало̓. Домаћица их је даровала сиром, јајима и сланином.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И тако гази по снегу. Раније смо им викали: „С пута“, „Чувај“, „Држ десно“, а сада га пажљиво обиђох коњем и у ходу запитах: — Друже, како је?
— Их, колики су магарци овде! — рече неко од војника гледајући мазге, које су вукле кола. — Атансион!... Варда! — викали су шофери. Збуњени, склањали смо се украј пута. — Виде ли колики су хлебови! — говорили су војници међу собом.
За њим његова батерија. Уз страшно трескање кара и топова, возари су викали: „Марррш! Марррш! Марррш!“ — размахујући бичевима. — Друм је заузет! Одсечени смо! Налево круг!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице! Своје право име већ и он сам поче да заборавља.
— На птице се не можемо ослонити! Цар се намршти и одговори да ће већ нешто смислити. — Микики-Мики-Но! — викали су углас доглавници. Царским ушима није требало лепше песме! Ах, како је блистала трпеза! Како се смешио град!
Коначно, моћна планинска стена би претворена у округле, блиставе белутке, али су и они викали углас да су стена и остају стена!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
шта раде и како се играју, проналазила их у рибарење око ријеке, у крађи лубеница, у потрази за птичијим гнијездима. Викали су на њу, пријетили јој и чак је тјерали камењем, али тиха радознала дјевојчица склонила би се само за кратко вријеме
— Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе. Претурали су по Николиној кући, викали на његову матер и сестру, тражили пушку и питали за Николетину.
Прену га тек прасак пушака из долине. Задихани дјечаци, Мачак и Вањка, трчали су према њему и викали: — Стриче Лијане, стриче Лијане, пуца се на раскршћу! Тамо су наши!
Прогониоци су већ викали на сав глас: — Ехеј, зови овамо Талијане! Оно двоје умакоше у Гај. — Трчи брзо с друге стране, дочекај их!