Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој тетак по многој вики и | укору и млого мољен игумном места, с којим се је познавао, утиша се и седне с њима пити.
Правда да је било стра[х]овито, но ништа мање морао сам се неколико реди мојега прелата вики и плашњи смејати. Около поноћи послаби мало ветар и поутиша море; онда ти се ми почнемо инатити.
„Чекај“, речем му, „нек дође само лепо време; ако се и сам својој плашњи и вики не будеш смејао, нек сам други. А у оваким опстојатељствам ја за друге молитве нећу да знам разве „Благи премудри
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок!
Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок!
Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок!