Употреба речи викла у књижевним делима


Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од чега не страши. Кула бејаше пуна.

Ћипико, Иво - Пауци

Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. А и говеда, викла јари, враћају се с паше. Раде их прикупља и гони ка улазу.

Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету. Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега одбјегнути: тежа је и живља Илијина кућа, а он потанко живи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности