Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мирко се накашља, па викну: — Мирјана! Баба ћути. — Не чује она! рече Срећко и осмехну се. — Викни боље, чича-Мирко! — Ја, вала, не могу боље — одговори чича Мирко. — Деде ти, Пурко! — О, Мирјана!
Баба ништа! — Боље, боље, Пурко! — рече Срећко. — Вала, не могу ни ја боље! — одговори Пурко. — Деде викни ти, Ћебо!... Хвала богу, најгрлатији си у Зарожју. — Мирјана!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брате, наочито, красно, И штавише, добавити ласно: Само ваља позват Аполона Ил' деклицу какву с Еликона, Само викни, па тек што с' умукô, Лети Пегаз, јер мора ма пукô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— викну потпоручник Радојко, бојећи се да војници без наређења не изврше јуриш. Онда се окрете мени: — Друже, викни још један овакав урнебес за мој рачун! Жеља му је испуњена.
— Разваљуј врата! — виче љутито потпоручник Драгослав. — Чекај... полако! — умеша се капетан Јован. — Викни, зовни: хеј, домаћине! да виде људи с киме имају посла.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Кад погледај онога кокота, али шљеме за ногу потеже. Кад онај час, није него сламка! Другом викни: „Послушај народе, свак ће сада грозд у руку имат, грозду ћете бритве принијети, ал' чувајте, да вас јад не
Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!“ У то рикни низ пазар ријека; или било мушко или женско, свак, да гази, уздигни хаљине.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!“ понови тица. Нагледаше се и начудише идући даље по кући.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест. Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини! А кад уђеш у велики, округли суд, дубоко се поклони...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
оправио, прати књигу у Дрекаловиће на Милића Шереметовића: „Бре, Милићу Шереметовићу, купи свате све Дрекаловиће, викни ђецу све Васојевиће, крени ђецу до зелена Лима; што је веће, то је боље за те“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо! — Депо, — викну Јевда — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.
— Неје... Неје искачала ни у авлију! Трећи дан веће... Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу! Окни гу при нас. — Зоне, мори! Ела ’вам-ке при тету ти! — раздера се тетка Таска.