Употреба речи викнусмо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онда рече и: Павао Ђерић, поручник!” — „Одакле је?” — викнусмо ми сви. Он прочита наше село. — „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ? Чусте ли што за њега?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Не, Станојо! — викнусмо му ми из нашег склоништа. — ’Ајд ви! — осече он на нас, а глас му дрхташе. И уђе у собу, стаде између стрине и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности