Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „О несмислена и нерасудна сатвари”: , — рече му мачка — „само од малопре си дошао у ови дом, пак чиниш толику вику и праску.
120 Лисица и курјак Лисица упадне у један бунар. У то исто време, по случају пролазећи туда, курјак чује глас и вику из бунара, погледа унутра и види бедну лисицу готову утопити се, која га почне молити и заклињати да похити колико
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја сам био подаље од те скупштине, и кад чујем наједанпут ту вику, и видим оно комешање међу људима, помислим да га убише, но кад дотрчим ближе чујем да сви вичу: „Срећно, срећно!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећу да чујем! То је по атеру! То није право осечено! — удари у вику газда Рака. — Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо!
Ја нећу да ми се рекне да узимам мит... Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану... Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија!
— Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем.
И ђавоља трага отишла чак у Космај. Тамо га негде натрапали сељаци, па дигну вику »дивљи човек!« а онај лудак примио то за готово, као да никад није видео мајмуна! — Може бити и није — рече секретар.
— учини Пурко, па и нехотице опали пиштољ. Осуше се пушке и с једне и с друге стране. Дигоше вику и једни и други. Само се чује: — Држ' се, Пурко! — Ха, пас ниједан! — Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лазаре!... Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову. Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи.
Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. — .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...
— Ко је улизица? — Ти!... И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. То је био први напад Иванов на Алексу. Од тога доба понављао се скоро сваког дана...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Упомоћ! — викну Павао потрчавши њему. — Шта је? — Побјеже учитељ! — Бестрага му глава! Шта дижеш вику? — рече бунован Матија. Павао му приђе и шану још нешто.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама, а после чизме из блата.
стајало да хуланер треба неустрашиво да дочека бар десет бâка (пешака), — и он је побегао кад је чуо ону страшну вику и праску из кујне, па је побегао као да га сам Бунапарта вија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одмах затим указаше се фењери профоза, који је био дошао са ковачем и два хусара. На вику профоза, Павле је имао да устане и прво му је био скинут локот на рукама.
Није на њену вику одговарао. То, да му је она родила шесторо, Трифун је сматрао да је природно. То да ће она, свакако, идућих десет
Одмицала је, низ воду, брзо, кроз оне дубоке, и луде, баруштине Тамиша и Бегеја, уз вику полуголих веслача, али је ноћу пристајала код контумаца. Пљусак весала би престао и вика веслача замукла.
Кочијаш се трудио да заустави кола, на супротној страни улице, где је Исакович стајао, уз вику Трандафилову. Трандафил је искочио из кола и притрчао Павлу. Исакович духну у свој фењер и подиже пртљаг, и сабљу.
Кола су изишла, из Будима, уз вику коњушара, незадржана и непрегледана. Шеве су излетале, у пољу, испред кола, и њихов клик мешао се, у колима, са
Затим су, уз вику коњушара, пошли. Без икаквог прегледа у контумацу, изишли су из Раба и појурили, на путу који је водио у Ајзенштат и
Дани су пролазили. Ноћу је имао, и даље, да слуша цику и вриску жена, на доњим спратовима, свирку, и вику при одласку коцкара, који су одлазили, кад сване, из куће госпоже Хумл, изгубивши не само новац, до последњег талера,
Павле онда отвори врата, и, видев како, са свих страна, гости у трактиру, извирују, на ту вику, поче да виче на ту несретницу, да се торња, или ће је стрмоглавити на авлију.
Кад му је стигла дозвола, из Генералкоманде, Зорич је приредио, пред црквом, неку врсту народног збора, уз велику вику, и много смеха. Пошто, за жене, каже, нико не пита, може их поћи, колико год хоће.
У тој магли цветало је још и зимско цвеће, по баштама, у једном малом селу, кроз које је прошао, уз вику коњушара и туп удар дрвосеча, који су крчили шуму.
Тамо, испод мокрих шума, текла је Јасиелка. Отпочео је био тежак силазак у Пољску. Уз велику вику, и стењање, његови људи морали су, сваки час, да коче кола уз низбрдицу, па је и сам Исакович одјахао.
и Петар, са својим женама, нису излазили из куће, али су саоне Павлове пролетале кроз предграђе Подоља, весело, уз вику пролазника, који су застајали, и гледали, за тим саонама. Вранци Исаковичеви се прочуше у Кијеву.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пољубише се брзо, и, старији ускочи у кола, просувши млађем бројанице по блату. Кад чу јурњаву коња и вику света, она, дотле не слутећи ништа, потрча на врата и виде кола како нестају у жбуњу, иза дудова, већ на другој страни
Матавуљ, Симо - УСКОК
Женске их дочекаше на врх поља још страшнијом запијевком и тако кроз мрак, уза страховиту вику, унесоше Крцуна у кућу...
Милићевић, Вук - Беспуће
врата која се отварају и затварају са треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионараца о народним
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне. Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав краљ!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго,
Де се спушта у јаругу право, Две-три музе носи у наруче, Па све детић од милине уче, Неће музе, већ подигле вику: „Пусти, пусти!
„Помоз' Боже, мишко света!“ Тек што она тако кликну, Ето пушка једна цикну, Чу се жубор, чу се вика, А кроз вику честа цика: „Бежи, бежи, друже мио, Ето Бог и покосио!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
причало се, једном је, обноћ, спазио неког човјека како искаче кроз прозор од његове жене и надао је за њим грдну вику јер је мислио да се ради о неком лопову.
(Батине и вику старијих ту и не рачунамо, као ни сваки истраживач!) На тавану је, у одломцима и крњацима, похрањена историја сваке
милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево вам га, џаба вам га, ја се више не могу с њим бочити.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она опет повиче: — Ти си мој човјек, тебе ја тражим има толико времена. На ту вику дотрче заптије, свежу га, па пред кадију одведу. Кад су пред кадију дошли, запита кадија хануму шта хоће од њега.
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику! Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку
То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом. И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику! Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!
“ То рече, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право, на страну шала; а и ти, лијо, баш си будала!“ КРАЈ Шта даље беше, какав је крај?
трнци плазе, у пете нам срца слазе!“ Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука. Не боје се никакве казне више, јер виде да им сада предстоји најтежа дужност и највећа опасност.
Хтеде да се врати, али га задржах, и пођосмо пешке низ косу. Зачусмо неке чудне гласове, као вику, те застадосмо...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку. А то све сигурно на њега, оца јој. — Ћути! — Нећу да ћутим, мори!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу пред кућу, чују вику и виде да је весеље: жене се она два брата; онда он повиче испред куће: „О домаћине!” Кад отац то чује, он истрчи пред
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!” У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Неки Дионисије Хорваћанин, из Гаревице родом, речит човек и одвећ дрзостан, сиђе к њој да види што је стоји вика и да вику с виком | предусретне, но, нађе се у великом русвају и тако се смете да није пред њом ни писнути умео.
Такова је то Амазонка била, да би на сто Дионисија ударила. Кад ова своју вику предвостручи и подигне, рекао би чисто да се упали манастир и планине наоколо затутњају.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати. Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове.
На кога? Ноћ је. Видео је снег и стаЈу пре него што је пао. Онда је свануло. Опет је мрак. Из даљине чује гласове и вику, муклу и искидану као да запомажу луди затрпани земљом. И Симку чује. Истерао је из куће. Није.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
застају сви и, у оном узбуђењу, не могући трчати даље, а не знајући шта да се ради, окупише опет сви у пуцање и вику. — Около! Заобилази!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Медвјед се пробуди на ту њезину вику и упита је: — Тко те то зове? — Ено у селу родила једна жена, па ме зову да будем баба, а ја не знам шта бих јој
Хајдук испод прозора ништа друго није могао чути до вику: „Камо мени два новца? Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже-боље
Ћипико, Иво - Приповетке
Слушали су с улице корачаје чељади и вику дјечурлије, гледали су у зраку свјетлости што је однекуда одозго долазила и захваћала комад обијељена зида.
Тако пролазе дани, један за другим, без икаквих промјена. Једнако слушају корачаје чељади што улицом пролази, вику дјечурлије и неразумљиве гласове мрачнога града и шапатљиве ноћи.
—Биће ти студено... —А ти си заспао! опази она. —Уђи! — и затвори за њим врата. Домало на Илијину вику комшије поотвараше врата и неки упадоше у кућу да виде што је.
Ту су! Ломе се врата! Бујица, уз вику и писку труба, поплављује храм. Залуду хришћани зазивљу свога бога у помоћ! Други бог — бог варвара — тога часа јачи
Краков, Станислав - КРИЛА
Село је само пљачкашима припадало. Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре.
ах, Срби... Потом је прешао у другу собу, и не чувши вику пуковника Веље, који је дозивао малога тумача: — Реците му за мој рематизам... жигало ме у зглавковима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бог је чуо њину вику, па не знајућ шта је тамо, Он дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку
Јер уместо среће, да кô сунце сијаш, Ти се данас, друже, у црно завијаш.“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они који у сали остадоше не могоше видети шта се даље дешава, него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас врховног поглавара источне цркве. Одједанпут умукну све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У нашој близини проломише се експлозије. Учини нам се као да чујемо јаукање, неку вику... Још једна експлозија, али мало подаље... Аероплан одлете. Пошао сам одмах да нађем војнике.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст! Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк“.
Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско добро, а пољар — куд ће, шта ће! — па по дјеци. Вија их штапом око живица и плотова и
— Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају! Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар хиљада година кад је оно славни
— Хватај, па млати! — раздра се Потрков отац. Истог трена, као одговор на ту вику одјекну из логора Јованчетов оштар глас: — Не дај се, дружино! Удрите кромпирима!
— Онда смо најприје пошли ја и Николица и кад смо већ мало одмакли, зачусмо усташку вику и пуцњаву. Најприје смо помислили да су то нас опазили. —Их, вас! — прогунђа Стриц прислушкујући иза жбуна.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А међер, онај његов смок у тај пар згодио се је био онде на близу у оној планини. Дочу вику, те позна свога господара по гласу му.
оно чудо јер по води иде, и ноћна рад несвидела у прозорје него већма препадоше се, инди Христос одазва се на њихову вику с мора, да га скоро по гласу прознаду и проберу се од страха. Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате?
Шта ли прегледаш задуго по вашару, већ ако коцкаше, карћаше, свирње, танцовође, и друге које спрдње и маминовце, вику и псовку, протиске се там и овам кроз народ, коњско ли тркалиште и многа сукобна се колија, дизати голем прах, кварећи