Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
школама нарочита пажња обраћа се немачком језику, најближем од великих културних језика, и чита се Клопшток, Хердер, Виланд, Лесинг, Гете, Шелер, Клајст, Фос. У српској преводној књижевности владају Коцебу и Чоке.
сви главни писци грчке и латинске старине но и модерни, од Немаца: Хердер, Хегел, Кант, Менделсон, Клопшток, Гете, Виланд, Шилер, Биргер: од Француза: Босије, Молијер, Боало, Лафонтен, Волтер, Хелвецијус, Дидро, Кондијак; од Енглеза:
Његов узор у писању романа није више Милован Видаковић, но Лесаж, Стерн и Виланд. 1838. изишао је у Новом Саду први део његовог »шаљивог романа« Романъ безъ романа писаног још 1832, у коме је, као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У томе делу црта Виланд житеље Абдере, најизразитије паланчане старе Грчке, који свога суграђанина Демокрита, највећег природњака и мислиоца
Зато ме је изненадило и зачудило што је Виланд олако прешао преко њега, а дуго се задржао на безначајним збивањима. Ево што он о томе каже.
да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“. Виланд је, дакле, намерно пропустио да у своме делу опширније опише тај велики, историски, догађај.
Наша знања о Демокритовом учењу су, заиста, доста непотпуна, а то је било још у већој мери пре 170 година, када је Виланд писао своје дело. Од многобројних списа Демокритових није се очувало ниједно једино.