Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути. Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим
Ето како су постала сва привидјенија и страшилишта, летући змајеви, виле и аждаје. једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
је; и она је виђала много и много чуда, запамтила је и кад су куге кроз Космај пролазиле, а памти а кад су се купале виле у оним коритима наврх Малована, што се и сад виде, али се ни она не сећа да је било кадгод дивљег човека у Космају.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече умире, полако.
НОЋ Већ сја Кумовска Слама... Јејина, сва од свиле, И с ватром у зеницама, Диже се летом виле. С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену...
Глас му тече као свилен нит, полако, Певање је дете учило од виле; Но нико не влада златним ножем тако, У облаку стреља утве златокриле.
МАЋЕДОНИЈА У свакој планини имаш свога змаја, И виле бродарке покрај свију река, На сваком раскршћу по један краљ чека, И старински напев пољима без краја.
Докле још у своме прслуку од свиле По које писамце опази да има, И малу мараму, ко зна које виле, Пуну пољубаца и пуну парфима. Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та није да се згрануо тáта кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене) па за њом, а она беж’ у комшилук!
»Гледај само обешењака једног како се прави светац! Па још зева, лопов преисподњи! Ху, виле га однеле!« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не миче с места него и даље
јако раширену и познату песму: Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака паворски’ момака: Виле вуку, а пулгере туку, Виле звече, а пулгери дрече!
Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака паворски’ момака: Виле вуку, а пулгере туку, Виле звече, а пулгери дрече!
Тражите ђавола ноћом, — наставља Нића, пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу!
Још од оне песме, ако је се сећају читаоци, у којој се спомињу неки пулгери и паорски момци, и неке виле и неко дрекање, а за коју се (песму) држало да ју је спевао и послао у календар (велико-бечкеречки) Шаца брица, а да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Коњушар, који је држао виле у руци, препаде се, код једног, огромног ђубрењака, кад крај њега протрча, као луда, ћерка сенатора Стритцеског, али
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Има духова у води, у земљи, у дрвећу. По пространим и недирнутим шумама и планинама су разне виле, које воде интересантан живот и често одређују људску судбину. У облацима су ветрогоње и здухачи.
Верују да се не може бити велики човек без способности које дају тајанствене силе, нарочито виле и добри духови. Динарски људи обавијају своје најдубље народне идеале, као велом, неком сјајном мистиком.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Живећемо, само она и ја, у шумској кући, а јелени ће у сутон трчати крај ње. У свим бајкама које сам читао шумске виле имале су лик моје мајке. Одавно сам престао да читам бајке и да обећавам било шта.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кобна су за трудницу јер се на њима сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, па ако она дође у додир с њима, то ће имати штетне последице по дете које
авај! Вештице, виле и ветрови! Дошли сте да Милану (или већ како му је име) поједете срде и главу; али је код њега Дона бајалица, која вас
У легендама о јунацима такође је опште место да су њих виле задојиле. Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што
јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што су их као децу виле задојиле и тако им улиле натприродну снагу.
“² У Херцеговини: „Кад дјете први зуб извади, треба да га баци преко каква дрвета и рече: ’дај ми виле гвозден зуб, ево теби коштан зуб. Зуб колик зуб, а ја колик дуб’.
187; Бановић, С., исто, с. 194. ¹⁴⁶ Братић, Т. А., исто, с. 289. ¹⁴⁷ Ардалић, В., „Виле и вјештице, ЗНЖОЈС, 22, Загреб 1917, с. 311; Лилек, Е., исто, с. 369; Чукић, З. Д.
Ардалић, В., „Урис и Упис“, ЗНЖОЈС, 19, ЈАЗУ, Загреб 1914. Ардалић, В., „Виле и вјештице“, ЗНЖОЈС, 22, ЈАЗУ, Загреб 1917. Ардалић, Ј.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А онда се игранке лагано повукоше са улица и тргова у напуштене виле и гимнастичке дворане. И када смо ми, деца хладног рата, заиграли свој први аргентински танго »Љубомору«, још су се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли. После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића. Љубав је погонска сила живота, она ликује над свим његовим ограничењима. Током 1992.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
првог устанка Сербианка (Лајпциг, 1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844).
песника интелектуалног лиризма, као што је химна Црногорац к свемогућему Богу и поетска визија Заробљен Црногорац од Виле. У томе делу Његош из народне поезије прелази у уметничку поезију, под очевидним утицајем Симе Милутиновића.
до 1881. Главни књижевни часопис тога времена је Отаџбина. Престанком Виле Стојана Новаковића осећала се у Београду потреба за једним чисто књижевним часописом.
Хрватске књиге прештампавају се ћирилицом, а српске латиницом. Рад Савременика, Српског књижевног гласника и Босанске виле у томе правцу био је нарочито значајан и плодан. Матица хрватска и Српска књижевна задруга од 1909.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
стаја срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т' анђела не виде никада, Ал'
Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т' анђела не виде никада, Ал' ако је на небу
25. Де си, Стево, де си, оче? Какве т' виле савладаше? Да погледиш то сироче, То Војводство, Да му гленеш грдне ране, Да му опет снова сване. 26.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па се онда, каткад, жаловито упитам, као да сам нагазио на оне стричеве виле из дјетињства: — Је ли паметније бити мјесечар или с миром сједити код своје куће, па кад загусти, тјешити се ракијом
Један домаћин увијек налети на свађалицу, па се ту поваздан ронда, богара и виле се потежу. Други нађе крадљивца, здипи тај и кућевно и комшијско, све што није за небо приковано.
будалаштине да је дјед само уздахнуо и сјетио се својих спасоносних вила: — Чујеш ти, брат-Сава, још су оне моје виле у животу.
— Ех, свете виле! — грози се дјед и пуше обрван бригама и старачком несаницом. Тих дана, дједу за утјеху, а нама, дјеци, на радост,
— Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?! — вришти дјед у себи, а већ види своје пресвете виле како сијевају као бич светог Илије. — Зар Ниџина будалаштина да се раном назива?
— Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу
који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог тртљања, лоповије и твоје магареће вјере?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
крају винограда, до међе, било је неколико већ сувих вишања, а око њих се увиле лозе са сочним лишћем, дебелим прућем. Виле су се уза стабла, грање, те чиниле заклон, као колибу. Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је,
— — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.
а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске глас парастоса се не напараси. Парастос Вуку, умро нам је Вук. Па шта? па ко је самртник нам тај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиннле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и
Поврати му се срце од страха, а виле се згледаше па ударише у кикот, док се не ухватише у коло и стадоше као помамљене играти.
Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ће дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: — Знате ли друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; поТом
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
гласом, као жена): „Та убио те бог с несрећом, та ти си несрећа био, несрећа ћеш и остати; сад ћу те оклагијом, виле ти кожу дерале!“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“.
СТАНИЈА: Како ћу да јем, дала си ми неку чорбу, нит је слатка ни кисела; препесте ме горе, дадосте ми неке виле да се убодем. Ако узмем сас прсти, ти викаш „не ваља“; а Велимир, куку мајци, не једе ка човек, него сас леву руку.
И муж кукавац није од ње миран, пребија га јадног и преко и уздуж, па мисли тако и с другима радити, али виле ми је! пашће она мени шака. АДВОКАТ (устане): Хо! хо! хо! протервітаѕ е доно орта! Ја молим, шта желите од мене?
Њено је дете рекло мојој девојки, да опрости ваше лице, копиле. Ја на то разљућена, виле га однеле, дочепам га за косе, нек докаже да је моје дете копиле; на које његова мати дотрчи као стрела, да ме угњави.
Ви сте лепи, а и ја нисам ружан. Како би добро било кад би били удовица, разумете ли ме? АНИЦА: А, виле ми те с фишкалом! ФЕМА: Господине, само ми кажите најпре како сте уредили, да знам.
Анімуѕ інтер аморем ет ирам ваціллат. Неqуаqуам (Гура је штапом). ФЕМА (на Аницу); Оћеш јошт, виле ушле у тебе, а? Оћеш јошт, але те растргле! АДВОКАТ (опет је гура); Фемо! А-ја, не чују. (Диже је). Доста, шта је то?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио. Море, оно није госпођа, ону су виле и аждаје излегле! СУЛТАНА: Орјатине, мени тако у очи рећи? Сад ће ти пући глава на четворо!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Извините, код нас је овде скромно, обично ... — каже ми власник виле. — Живимо онако, по сељачки... Раскомоти се, цуро... Провео ме је кроз десетак соба. Ово је ливинг-рум!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини. Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина, долазе крадом дивови моћни, бију у врата
Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Разлежу се песме миле, Од милине гори груд — Берачице као виле Неуморно лете свуд! А стари бабајко надгледа и пази, Обилази бурад, где се грожђе гази, Па весео старац усред ове
Залуду му поје бродарице виле Чудновате бајке и песмице миле, Залуду га двори сав чаробни свет — Мутно му је око, срце пуно студи, А бледу је главу
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле. На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан.
Месечина. Одзивљу се виле у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране! Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило!
Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило!
Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци. Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе, Копита не квасе!“ 41.
зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пред одлазак из Темишвара, у лето 1912, био сам направио једну збирку од тих песама и послао сам је уреднику Босанске виле, Кашиковићу. Он их је у писму много хвалио, али се и љутио што су сентименталне.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који
ај... ај!... Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.
Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно. Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...
стадоше се кикотати сви. — Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи...
Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде. Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!
Све је тако мртво, и људи и ствари. Све полегло под притиском неке силе, Обелисци и стубови, царске виле, Тужни кипариси и палаци стари, И форуми пусти где народ не већа... Све клонуло, свако биће, свака зграда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О Стамболе, земаљско весеље, купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају; о Стамболе, свечева палато, источниче силе и светиње, — Бог из тебе само бегенише чрез пророка са
КНЕЗ ЈАНКО А што је то, кажи ми натајно! ВУК МАНДУШИЋ Љепша му је од виле бијеле! Нема пуно осамнаест љетах, живо ми је срце понијела! КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела?
Име чесно заслужи ли на њој, он је има рашта полазити; а без њега — у што тада спада? Поколење за пјесну створено, виле ће се грабит у вјекове да вам в'јенце достојне саплету; ваш ће примјер учити пјевача како треба с бесмртношћу зборит!
сунце ухватио, бјеше гору тама притиснула, пред олтаром плакаше канђело, на гусле се струне покидале, сакриле се виле у пештере — бојаху се сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пратиле га мржње и зависти хајке; На грлу су му завиделе виле Кад му песму чују сред мрачне планине С пролећа цветна и у лета жарка, Да се хори звонка, сребрна, од свиле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја, богме, бјех у највећем послу, као што знаш. Дошла па сјела, па отуд, одовуд, на куле, на виле, на медене колачиће, сваку завија у мед...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ме исконска рђа не убила! 3) КЛЕТВЕ 1) ОЗБИЉНЕ А) НЕПОСРЕДНЕ Але те појеле! Болест ти кућу разорила! Виле те однеле! (женска клетва у Војводини). Вилице ти се скамениле! Врагови те на роговима растезали!
3. НАТПРИРОДНИ СТВОРОВИ ВИЛА 1 Наш народ држи да је вила некакво надземаљско створење. Виле се легу у вилинским планинама, гдје човјечија нога не море доћи...
2 Вила је свака млада, лепа, у белу танку хаљину обучена. Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода.
Виле су неке облакиње, што воде облаке, а неке су бродарице, које бораве крај вода. Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао. На високим планинама оне воде коло.
некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши: „Чувајте како сад тако до суда божјега, већ ако ја да бих дошао по њих.
је, бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи, нестане једнога између њих дванаест (однесу га ђаволи или виле), али они не могу познати кога је нестало.
су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино Коло, на коме виле играју.
“ Петар дође Дони бајалици, а она се овако замоли: „Немитници, недојеници, невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из
(Уши) 29 — Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби) 30 — Два пута до неба сижу? (Очи) 31 — Две виле из пећине вире? (Очи) 32 — Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби) 33 — Жива земља мртвом господари?
(Змија) 154 — Ни ранар, ни видар, а свакоме крв пусти? (Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач?
суђаје суђаје — виле које одређују судбину новорођенчету, — нарочито седмог дана по рођењу супружнина — батина, тојага сургум —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
72. Одлети пата и долети пата, и донесе два ивера златна. 73. о клину виси, о злу мисли. 74. Напријед виле, у сриједи буре, остраг слинац. 75. Наш мркоња у кошару уђе, а рогови му не могоше. 76.
Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше | виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: „Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка; краљ је сазвао
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; по том
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да | се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо говориле
24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нећу да чујем. Ја знам шта радим. А кад буде отишао, ти ми за знак на стог пободи виле са снопом трске, да могу да видим из ливаде. Не заборави шта сам ти рекао. Аћим полако изјаха на пут.
Ујутру ће доћи отац и видети да је... Може отац и на слами, на простирци, виде ти његову крв. Узео је виле. Не може да их држи. Пропипао се и видео даје сув.
Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре. Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он убио.
Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг. Па одједном застаде: неће она да живи с њим, само док дете роди, само Док затрудни, једанпут, једанпут.
„Ако, газдарице, ако!“ насмејао се. Заболеле су је и речи и смех, па је загњурила виле у навиљак детелине, у „газдарице“, у смех, и, да би се одморила, дуго је остала непомична.
Тола се смејао женама. „Предсказују време.“ Она је ћутала, виле јој се окретале у рукама, па је навиљке често испуштала и растурала.
Он јој је добацивао, опет уз празан и лак смех, да виле не познају газдаричине руке па се саме отимају. И виле су мушко. И виле су он. Сенке су расле и улазиле једна у другу.
Он јој је добацивао, опет уз празан и лак смех, да виле не познају газдаричине руке па се саме отимају. И виле су мушко. И виле су он. Сенке су расле и улазиле једна у другу.
И виле су мушко. И виле су он. Сенке су расле и улазиле једна у другу. Бојећи се да неко не наиђе, зверала је по кукурузима што су опкољавали
Није издржала, устала је да наставе посао. Наслонила се на виле и погледала низа се. Жена му је мршава и ружна. Ноге су јој као тршљике и увек прљаве. Образи јој букнуше од стида.
Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене.
Он их је затекао на тавану, завржене као црвене бубе, сећа се, узео је виле и тукао је, она није смела да заплаче, а Ђорђе је побегао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — питао се посматрајући дечаков лагани ход. Али откуда му у очима поглед виле? Отац задрхта опазивши на дечаковом лицу сјај који је вила имала на своме, но убрзо одбаци своју зебњу.
Докле ће га пратити? Дрхтећи, он приви сина уза се и угледа како се у таласима беласа тело морске виле. »Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!
Ракић ЦXВИИИ БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана! Никада се тебе нагледао не би'!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” Дошло је и то. Сасвим неочекивано, Долорес је наслиједила малу вилу и дестилерију у приморском градићу. Око виле је био простран и запуштен парк, позади дестилерија, све то издвојено високим оградним зидом.
Посао нам није задавао бриге: водили су га стари намјештеници, и све је текло као и раније. Иза виле дизао се ред тмастих чемпреса. У ноћима јужине прекидао сам читање: с рукама под главом, слушао сам њихов једри шумор.
Костури зграда зјапили су својим шупљим прозорима. Ред спаљених чемпреса иза виле стршао је попут црних дирека погорјелог циркуса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто су вечерали, царев син леже спавати, а Оштар Дан остане сједећи. Кад али ето ти дођу виле унутра, па се стану разговарати. Онда рече најстарија вила: — Мама, овђе крст мирише.
Пошто је свануло, рече царев син да иду. Али Оштар Дан још не да, него рече да још остану. Увече опет дођу виле, као и прије. Онда рече средња вила: — Мама, овђе мирише крст.
Увече опет дођу виле, као и прије. Тад рече најмлађа вила: — Мама, овђе мирише крст. Мати јој одговори: — Да, кћери, царев син и Оштар
Послије вечере рече царев син да иду спавати; а Оштар Дан рече да ће он сједити. Истом што је царев син заспао, дођу виле опет, па рече једна између њих: — Мама, овђе мирише крст.
Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: — Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка?
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом
Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи. — Ваљда нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле
Јеси ли ти нас побратио? — Јесам, — рече он — а да ли сте ви моје посестриме? — Јесмо, — реку оне (а то су биле виле).
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Јунака, који стекне пријатељство виле, никаква зла коб неће задесити. Својом надприродном интелигенцијом и вештинама вила би увек налазила излаз из тешкоћа.
Ту и тамо иза зида од лепо сложених дрва видао сам, с времена на време, златне увојке моје америчке “Виле”. Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”.
- Овако ружан какав сам, не могу играти улогу твоје ”виле” додаде он, мислећи на своје обогаљене прсте и тетурав ход, - али ћу радо бити твој сатир и учити те како ћеш
Ћипико, Иво - Приповетке
— Видиш, брате, ја замишљах, кад онога јутра одозго угледах овај град, да су у њем виле одњихане, а оно, брате, пакао је ово! — говори Лазо, лежећи наузначице. —Знао сам ја отприје како је...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти? То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом невидовним, И рукама крећу крстом
Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине. Зато, браћо мила, не
Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола. Засадимо овде слоге наше цвеће, И виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу палиће кандилце, А то ће кандилце као
Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке силе, На највећу радост деце твоје миле.
Краков, Станислав - КРИЛА
Варош је у тами. Све спава. На молу генерали дају руке сестрама милосрђа. Нестрпљиви аутомобили носе све ове у виле крај мора. Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу.
Будни стражари чувају улазе. Град се сав спаја, пари, сав је у љубавном грчу. Све виле, куће, бродови, шатори и бараке. Чак и мухамеданска гробља. Зраци рефлектора пресецају небо.
из депоа, проститутке, грчки дечаци, — морнари се купали голи око својих бродова, — само Јевреји нису улазили у воду. Виле крај мора имале су своја купатила.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа. А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше!
А крај мене из облака Виле падоше, Беле виле говориле: Спавај, Милоше! Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће У велике проћ’, Ведриће се она дуга, Она српска ноћ.
XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их снивах као дете. Заћуташе горске птице, Само дрва лишћем тресу, А тај шапат кâ да вели: „Не тражи их, —
ЛИИ Тетка Мико, уђи и ти У мој оквир црни, Одатле ми најдавније Спомене разгрни! Сећам те се као виле Која стоји сама На извору најбистријем Српских нам песама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Скажи шта су спрва биле српских гора виле, Пој што волиш, само нам пој, — та хоћеш ли, Миле! Милоје Ја милујем всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је
Све бих рек’о да облаци Дивна чуда крију, Да с’ у њима беле виле Сиграју и смију. Чисто видим девојчице Са криоци мали Како с’ тамо лепршају У песми и шали.
„Радомире, драги брате,” — Млад Радивој брату збори —, „Сад у камен срце створи, Немој брате, виле да те Са нашега пута сврате!
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Од нас бежиш! Куда тежиш? Мети тавној, Ником јавној, Коју сматра Мисли ватра, Која лаже, Не помаже. Сестре виле Там’ су биле, И теб’ кажу А не лажу: Код нас ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И бисера,
Љуби лице Од краљице Вила свију! А волију Виле тебе Него себе. Ој, та стани, Ту остани, Види лице У краљице Как’ се смеје! Гле је, гле је!
Гле је, гле је! Ој, путниче, Самртниче! Млад Радомир занесе се и на виле обазре се, Краљица се на њег’ смеши Кано сунце свет кад крепи. Он не види, он ослепи, На беле јој груди спеши.
” И спадоше дворска врата, Покуљаше из њих виле, Оне поју песме гњиле, Оне носе младог брата У хлад младе трешње ране, Да га под њом — ах! — сахране.
У гроб њега положише, На гроб руже пресадише, И краљица сузе трише: Није њега, није више!... Око гроба виле сташе, Смртну песму запеваше, А краљица над свим’ виче. СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!
Има више Ту гробова Од робова Љубве наше, Којим’ даше Слатке чаше Виле беле, Да с’ веселе! Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Босни и Херцеговини верују да би семе од б. л. могло човека учинити бесмртним, али да га је немогуће наћи, јер га виле покупе: зато оне и живе док им се живот не досади, и онда га од себе одбаце, па без бола умру (ЗНЖОЈС, 6, 130).
који плива Дрином и омета подизане вишеградске ћуприје (СЕЗ, 17, 155); б. може бити и седиште виле, која се налази под кором (Бог да момчету златне роге, и оно »прободе кору, Ал̓ у бору млада мома, Пак засија као
БРЕБЕРИНА Wиндрöѕцхен (анемоне немороѕа). Бреберина (ранилица; овчје руно, Шулек). Њоме се хране виле (СЕЗ, 32, 1925, 378). БРЕЗА Бірке (бетула). Бреза. 1. Бреза има апотропајску моћ.
»Новокупљеним и чистим брезиним метлама... призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана,
Брест. Реч је заједничка словенска. Б. је познато демонско дрво. На његовим гранама нарочито радо седе виле, »јер на то дрвеће врагови не смеју« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б.
Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак«
М. Меyер, Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, 112 идд: Траумгеіѕтер>). У једној народној песми спомиње се да испод в. виле воде коло (Софрић, 69). Водом у којој је скувано лишће од в.
Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији. На њој воле да седе виле (»јер на то дрвеће врагови не смеју«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Има и појединих светих примерака.
На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све
Јасен је дрво за које се везује велико поштовање. Он у себи има велику спасоносну снагу. На ј. гране воле виле седати, »јер на то дрвеће врагови не смију« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116). Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225).
У српском народу има ова биљка изванредан углед. Вук каже да уочи Спасова дне ноћу виле откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну
). Један је био запалио ту гомилу, па је одболовао пола године (СЕЗ, 32, 1925, 377). Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је. Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као
Нигде је не нађоше. Попила ју је жедна земља, истопила је месечина, склониле је од нас виле небеске. Данима смо уз вино препричавали своје згоде.
На десној обали Белог потока, на утрини где трава никад не порасте дужа од педи, лежи Вилинско гумно. Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није такао женске пути.
Неће виле морати више да брбају око Саборишта, прозрачне за дањег светла, видљиве за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Приликом те моје прве посете, затекох Кепена и Вегенера у башти виле, за столом, са књигом у руци. Они се обрадоваше кад ме видеше, дигоше се и пођоше ми у сусрет.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
сликама раскошне колевке, дарова или хаљина које детету дарују, односно сакивају митска бића (кујунџије, односно виле). И у Суботићевој успаванки „Колевка“ ови мотиви се примењују уз исту, митску симболику (боје небеских тела).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ускоро се подигао читав кварт чудних кућа и лепих башта. Општина је новом насељу дала име Виле, а Горњоварошани су прозвали насеље Луди сокак.
Бунили су се против тако увредљивог назива и полиција и прота, али воља народа воља Божја, остаде Луди сокак. Виле су се ређале докле је трајао калдрмисани горњоварошки друм.
У општини је исцртан нов план горњега дела варошице: Виле; Горња Варош; Кашикара; Кереће гробље. Шта је била Кашикара?
Отуда воденица-кашикара, а после Кашикара над пороном. Виле су постале мода, и у кварту вила цена земљишта је стално скакала.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја ћу потом потписати, док попијем кафу.« Сад, љубезни читатељи, и ви које сте ми често виле и але на врат шиљале, миле читателнице, ви ништа праведније не можете зактевати него да вам ја спасеније ове наше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нигде дрвета, нигде заклона. Ишли смо улицама Солуна гледајући задивљено у виле са спуштеним капцима, које су скривале притајени хлад. Трамваји су застајали.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
златних крила, о прозрачним леденим бреговима у чијим недрима, као у дворцима од кристала, спавају бели медведи и виле сребрних коса, чекајући поларну светлост да их пробуди.
Још увек му је у глави како је, одједном, нестала, као да су је однеле водене виле. Одакле ли сада долази? Испружи бостанџија руку да јој бар сада додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана. Никада се тебе нагледао не би'!
Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије. Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!
Већ грабље грабе и дижу се виле — Са навиљцима злата изнад чела Ступају цуре. Радосне и миле, Плодове жетве, слатку храну села, У стоге слажу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну браћу чију љубав њихове жене или виле кваре; „историјског карактера ове су песме потпуно лишене“.
у оним песмама у којима су опеване Маркове победе над злим вилама и над другим страшилима или у којима се пева како виле помажу Марку.
То што Марко натерује на послушност опаке виле и што је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада
Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру
Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит' се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови: шенлук чини ага Бећир-ага... (Мали Радојица) Што процвиље у Бањане Горње?
злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини ђевојка да је љепша од бијеле виле; прстенова Роксанду ђевојку и даде јој хиљаду дуката, и ђевојку браћа одведоше.
Ал' беседи Краљевићу Марко: „Певај, брате, ти се не бој виле док је мене, Краљевића Марка, и мојега видовита Шарца, и мој ега шестопера златна Онда Милош поче да попева, а красну
Равијојла, па Милошу поче да отпева: Милош пева, вила му отпева, лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него је у виле.
Ако ли ми не достигнеш виле, оба ћу ти ока извадити, све четири ноге подломити, па ћу т' овде тако оставити, те се туци од јеле до јеле, кô ја,
Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац
Тимок су воду пребродили на Брегову, селу великоме, па одоше крајини Видинској; али вила међ' вилама каже: „О, чујете, виле другарице!
То је Марко послушао виле: кад је био вису на планину, погледао здесна налијево, опазио двије танке јеле, — сву су гору врхом
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Клетви се сведочба тражи, нити има та клетва у којој лажљива присева нејма. Разметни на виле, на куле своје благо... Лепше му је с миром неголи с чиром. Пси га дерали! Што вештије знамо О том и беседу имамо.