Употреба речи вилинском у књижевним делима


Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине, и после ложе ватру на самом Вилинском гумну. Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих.

Овде: блистајућа месечина на блистајућем Вилинском гумну. Тамо: рат, крв, јауци, смрт. Овде: тишина, шуморење Белог потока, вуге у жбуњу.

Сада је по Вилинском гумну муљала светина, ситни лопови, одбегли себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице,

По потоку ће скакутати дечурлија, бокате једре жене ће прати кошуље, на тргу, који ће бити на Вилинском гумну, смењиваће се беседници и трбухозборци, гуслари и домишљани, казивари и спадала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности