Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад ја лупам, да се не само наковањ него и земља пода мном тресе, теби је то таман спаваћа музика! А како се моје вилице почну мицаши, нама' ти скочиш, као да ти сто шиљака под кожу уљезу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!... Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају... Па те позвах да још коју прозборимо. Хвала и теби и Јови!...
Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... Све беше спремно. Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А гђа Перса га нађе па га стане грдити: »’Оћеш голубића, лопове један матори!« Он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива.
« — »Него?« пита Сока гркиња. — »Па ићи ће у Беч да штудира хирургију и зубни докторат!... да намешћа зубе и вилице...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имају истакнуте јагодице, широк доњи део лица, Врло развијене вилице, очи често примакнуте и дубоко увучене испод обрвских лукова.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
из патоса Обично му само главу откину Тешко је извадити из патоса клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се
памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не зовете ли се Исаил Чамчић?? — Тако се зовем. Све то забележи. Кречар се већ окаменио, вилице му се тресу. Сад приђе господару Софри. — Молим вас на једну реч. Господар Софра устане.
Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. Полачек.” Шамики се вилице тресу. Све је раскинуто, нема од женидбе ништа. Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост од јагњеће вилице; стврднута сукрвица ждребета итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на коме је професор лежао без свести, и кад је куглица била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па затражи цигару дувана и седе, све гледајући преда се, све ћутећи и у миру.
« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку. Од непрестаног осмеха коче се вилице. Њих две урањају у плави плиш и дискретно осветљење свечане сале »Белвија«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава. То беше она!
Његова струља коса, сниско набрано чело, нос мали, уста дебела, испупчене јагодице, развијене вилице с густом и чекињастом брадом, све то беше подивљало, мутно и тужно.
Дође и она. Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице. Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте.
Знао сам да је тамо сада врева, писка. Знам: како су га мртвога окупали, у ново обукли, испружили, вилице му везали, а на уста му метнули зелен лист, да му не иде пена.
Долази му отац. На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: — Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу.
— Не, брате... — тресла се она и муцала; — али, да идем. Чекају ме... траже... Ита одједном стао пред њу. Вилице укочио, стиснуо, као да не дâ да му зуби цвокоћу. И свом укоченом лицу силом је давао смејање.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина. СОФИЈА: То је добро. МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете? МАГА: Богами, јошт једнако страда; пишти, пишти по целу ноћ.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Сад ћу ти зубе избити! СТЕВАН: Јес’ чула, сека Пело, ако те звизнем овом шаком, таки ће ти вилице прећи код увета. СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра. Доктор ми је рекао да јој је хладан ваздух вратио мало живота, да је иначе већ не би било
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дах је свима застао, јер смо пред устима топовске цеви, па се пуцањ слива са експлозијом зрна. Вилице се тресу, а поглед је исколачен... Али, овом приликом пребаци.
буба, батеријски наредник, увукао се у њену кућу, па се распилавио као да је домаћин — јадао се Александар, стежући вилице при помисли на младу сељанку.
— Јеси ли рањен? Гледао нас је тупо, не говорећи ништа, а вилице му се тресле. Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У њој се породици страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха. — Па... сад?... Шта ћемо?... — Оди да видиш...
Глас му задрхта од узбуђења. Гојко махну руком... одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете. Веља се намршти и прође преко собе. — Јеси ли луд?...
улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«... И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана. Уђе капетан, љут.
па се одмаче и стаде га посматрати... Као ножем прободен, Гојко одједном пребледе, искривише му се вилице од страшна бола, а очи се широко, зачуђено отворише.
Стојан утрча у собу, и она оде за њим. Чичи задрхташе вилице и пођоше му сузе на очи... Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно,
Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа... Само се вилице понекад затресу и опет се окамене... А Гојкове очи гледају...
Па ћу бити твоја!... Твоја, разумеш ли ? Хоћеш ?... Богосав, пребледео од страха, дрхће, трзају му се вилице, а очи не може да одвоји од оних сјајних и суманутих очију, које пију, пију... и успављују.. — Како ?... А што ?!...
тупим, животињским погледом. Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд страшно, бесвесно; усне само понекад
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лица су сва у комадима. Носеви, вилице, чела су четвороугласти, и црни. А очи мокре на дану, и увек мутне. Кад звона зазвоне, све те грдне, тешке сенке крсте
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво прсне у грохотан смех, разглави вилице тако да више није могао да настави свирку. Свирка се прекиде, прекиде се и игра.
Цар хтеде отворити уста да нешто рекне, али му се вилице стегоше а зуби цвокотаху јер се сећаше како је дошао до толиког блага. Он није могао ништа да каже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обрте се несвесно и погледа другове, али кад виде њихове зачуђене погледе, обори главу и седе у клупу. Стеже вилице, очи му се помутише и он погледа професора тако душмански, као да би га тим погледом смождио, уништио...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Па тако лепо, устанеш па говориш. ЈЕВРЕМ: Јест, устанеш! А вилице ти се стегле и језик одебљао, а сузе ти наишле на очи... СРЕТА: Море, ослободиш се, полако!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свагда ће те светковат јунаци! Мрцино нам круну не упушти кад падиши стаде под вилице, када дину загази у чорбу. Сад те виђу на твојега Ждрала ђе разгониш код шатора Турке. Што ће бити, ко ће угодити?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Завалили се од корпе симита. Џепови им, надути марјашима, клате се око њихових ногавица. Они развалили вилице, | оптрчавају око сељанки и силом им гурају и нуде старе, подгрејане симите. — Тетко, врући! три за дваест пара!
Већ беше мало узрастао. Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајала четвртасте. Она његова детиња, висока, сува | рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као
слугу или у крађи или у каквој неисправности, одмах тада његове очи засјале таквим неким ужасним, нечовечним сјајем, вилице му тако одскочиле и цвокоћући почеле да се тресу.
И зар да ти сад мени... У један корак осети Софка овамо код себе Томчу. Није се могао познати. Вилице су му играле задржавајући у устима неке гласове, а не знајући шта ће рукама, штитио је своје ноге, бутине. — Дај паре!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Болест ти кућу разорила! Виле те однеле! (женска клетва у Војводини). Вилице ти се скамениле! Врагови те на роговима растезали! Вране ти се на весеље купиле! Гавранови ти очи испијали!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
на врата све гласнији, разузданији ракијски жагор рабаџија, и крупан смех засипа му главу, туче по можданој опни; вилице му јаче зацвокоташе од жалости, а у дубини груди закрвари и зацвиле нешто мало, голуждраво и живо, јер се смеје Тола,
Да је женско, заусти Аћим, па стисну вилице, истрпео би осамнаест година па би га удајом изјурио из куће. Али, мушко је рођено да заувек остане ту, у његовој
Аћим поћута, па настави: — Ја сам живео само да овај дан дочекам — вилице му дрхте, грло се залива, он викну: — Мијате, приведи кобилу да идем унуку по водицу и име... у манастир!
на изгорело месо, и ваздух је пун пепела од косе, понегде неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он и она, он, она, он, корак је краћи, Ђорђе иде споро
нису постојала, недра су само њена, топла и влажна, а њему је зима, брада му подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у дојке, да згрне у себе сву
Споро и не отварајући уста мрви храну и, од нелагодног страха што само себе чује, несажвакану је гута. Стегну вилице, као да се буди негде где није заспао. Сам. У празној ћелији.
Попа, Васко - КОРА
теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
симпатична личност; стар каквих четрдесет година, висока чела, велика носа и крупних очију, јаких обрва и снажне доње вилице, доброћудног осмејка. Када се удаљио, прича ми госпођа Лавоазије.
страшило. Његова лобања била је дуга два метра, а нарочито се истицала обликом доње вилице. Ова се прво, као и код других животиња, протеже равно напред, но онда савија надоле и свршава се са два унатраг
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Док сам био на том дивном острву, повадио ми је све зубе доње вилице; сад сам тражио боловање да тамо оставим и све зубе своје горње вилице (хвала Богу што човек има две вилице!
том дивном острву, повадио ми је све зубе доње вилице; сад сам тражио боловање да тамо оставим и све зубе своје горње вилице (хвала Богу што човек има две вилице!), а ја сам адвокат, и моји зуби то су моји капитали.
зубе доње вилице; сад сам тражио боловање да тамо оставим и све зубе своје горње вилице (хвала Богу што човек има две вилице!), а ја сам адвокат, и моји зуби то су моји капитали. Ето колика је моја љубав за Гркиње. Награду не тражим.
су тукли по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
Сломљен, са коленима уз вилице, у грозничавом цвокотању Петроније Свилар, коме се са свешћу повратило и сећање, проживе у једној секунди сав ужасан
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мучно да ће он што одати. — Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: — Ако ће, ако ће; то баш и ја велим.
разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...
му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице и очи, и он осети да му се очи влаже, а вилице дршћу...
Глава се Ђуричина искрете, бела као хартија, а једно око преврте се, страшно, необично. Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.) ЖИВКА (учитељици): Извините, госпођице, молим вас. Дођите ви сутра опет.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што су „косматих прсију" и уопште јако маљави сви, па и Марко; што и Марко и син му Томча имају „избачене, јаке вилице”, руке „кратке, маљаве”, „здепаст врат са ниским челом” и „са извученим, високим потиљком” - све је то само
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један дохвати шаку земље и затисну му рану. Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници... Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио.
да је он својом сопственом руком убио два човека, њега је обузела дрхтавица, и он је безумно пилио у леш, док су му се вилице тресле. — Море, остави се размишљања. Ако почнеш тако, онда никад краја — додаје капетан Милија.
Ракетла наново сину. Из ровова позади нас припуцаше пушке и онај се приклони земљи... Осећам како ми се вилице тресу, као у грозници. Сав сам дрхтао. Убише човека! — Ми смо готови — рече Драган. Ишли смо журно.
Иако сам увиђао да је све ово што мислим грубо од моје стране, мисли су се невољно наметале. Вилице су ми се лако тресле, те сам гризао усне да бих прикрио своје узбуђење.
Кроз истурене зубе горње вилице пусти неколико димова, пребаци ногу преко ноге и окрете главу од мене. — Чујете ли шта говорим?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено? — Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
тада се осети толико стар, сув, болан, испечен од бола, да нехотице грчевито подиже руку, ухвати се њоме за уста, вилице, као да спречи да му то не дрхти, тресе се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
д. у врућој води облаже се на уста оном коме се грче вилице па не може да говори (СЕЗ, 14, 239), или ко пати од лишаја (СЕЗ, 19, 226). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше м. д.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси. Помислим да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на
Чудни самотни окрајак шуме, који је нека непозната сила повукла навише, чупајући га као кутњак из вилице, а није га ишчупала до краја, већ га је оставила да се ослања голим каменим панџама о тле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ И Кеплерова супруга развеза језик, разјапи вилице и засу га грдњама. Али он не слушаше шта она говори, него мишљаше, заиста, на своје звезде и бројеве.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.
Има два дана по два сата апса у гимназији... Молио ме да ти не кажем. Већ знаш. како он моли, Јулице, вилице, и вилина косице, немој рећи Нани, док не оздрави, моја Нáна, моја брáна.
зуба, одједаред се сети да је читао у једној упоредној антропологији, како Јевреји, крактеристично, имају врло јаке вилице а слабе зубе, што је, између осталог, разлог да све језике говоре с неком типичном јеврејштином, иако су свој језик
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети. Узе реч и онај трећи, што се смејао: — Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу људи.
ОД ПРВОГА ЗУБА ДО ПАНТАЛОНА Разуме се да нисам остао само на првоме зубу, већ сам убрзо искитио вилице још неколиким, што ми је дало могућности да изустим по коју реч.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Отварам нагло очи. Грр-ру! Видим неке ужаснуте прилике. Гр-у! Гр-у! А телефониста се страшно искревељио, вилице му црвене и разјапљене. Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох.
А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот... Командир стеже вилице, да му одскочише мускули, и с дрхтајима уздахну. Онда настави тихо.
Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица... Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет...
Али, ево, враћа се... Шестари као птица грабљивица над нама... Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у!
Исајло стави пастилу у уста и узе гутљај воде. Затим поче да мрда грлом као да га припрема, стисну вилице и зажмуре. Онда отвори уста и исплази језик, на којем је и дале стајала пастила. — Наново.
Глава ми је клонула на груди, и у немоћноме јаду, потекоше ми сузе. Али поглед ми случајно паде на војнике. Њихове вилице су стиснуте, између очију дубока бора, поглед оштар и хладан. Стајали су бледи и укочени, очекујући нашу последњу реч.
Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу. Погледао сам. Вилице ми задрхташе. „Овога тренутка погинули су на осматрачници командир треће батерије мајор Стаменковић и старији водник,
Онда ми рече да се окренем потрбушке и забоде ми онај шприц у дебело месо. Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена, замрзнуо језик у вилице. Токе разби, срце му расече. Турски коњи ноге искидаше шетајући јутром и вечером.
Алилу руку обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури са коња ђогина.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Опалише и убише Ником није било жао Мислили су да је зао ГЛАВА МИ У ТОРБИ КО ДВЕ ПТИЦЕ Ко грлице Гладне ми вилице Ко два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак.
А од силна смеха разглавиле су се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по