Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Спуштајте само: он је од карактера филозоф. ФЕМА: Вилозов? Ах, молим вас, гледајте, настајавајте, само да би се у њу заљубио; ах, то ће бити нобл! Настајавајте, молим вас.
САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди. ФЕМА (нагло): Оћу, господин вилозов, верујте оћу. Ја сам вам само тела показати како ноблеси раде, но ја оћу...
ФЕМА: Нећу се ја мешати с којекаквима. Тко си ти? — Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц. Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? — Нисам. Марш испред моји очију! Да си ми ти род, и ти би био вилозов као ја.
Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? — Нисам. Марш испред моји очију! Да си ми ти род, и ти би био вилозов као ја. САРА: Видите воспитаније? РУЖИЧИЋ: Која њу у восхишченије доводи, јест благодјетелна муза.
САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече. ФЕМА: Ово није човек, ово је вилозов; овако слагати речи. САРА: Мон фрер!