Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Тако народ, хвала му, мене изабра. Поп се трипут пољуби с њиме.
— Амин, дабогда! — одазваше се тихо сељаци. Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.