Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И Грегори је осетио да се догађа нешто чудно, па је покушао да је на брзину одвуче у Вилу Боргезе, али се мала Одри непрестано окретала тражећи ме по сали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
од престанка Шумадинке 1857, није имала књижевног листа све до 1865, док Стојан Новаковић није покренуо у Београду Вилу, која је за србијанске омладинце била оно што је Матица била за војвођанске омладинце, али са нешто научнијим
Разни српски центри имају своје локалне књижевне органе: у Босни и Херцеговини књижевну Босанску вилу и научно-културни Преглед (од 1910); Летопис Матице српске у Новом Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
слабачко осилиле Снажним плећем И мишицом, Ал' је дивно нарастао Кô да ниче у борику, И девојче још нашао, Белу вилу у облику. Он је грли млађан жарко, Он је стиска уза себе: „Мила моја, сунце јарко, Благо мени поред тебе!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ТРИ ЧУДА Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом. Тишина затим завлада млином као да никог није ни било.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Девојке, које су браћа чувала од сваког ветрића, и које, до удадбе, нису узеле у руку ни косу, ни ашов, ни вилу. Ишле су на општинску чесму и доносиле воду, обрамницама, љуљајући се, као каријатиде, у струку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Један град је толико био одушевљен да је чак почео подизати величанствену вилу, на којој ће бити узидана грдно велика мермерна плоча, и на тој плочи израз народне захвалности.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Куку оној души задовијек те је Ружи нарок изгубила, те је дала Ружу за Касана, затворила вилу у тавницу, јер је Касан брука неваљала.
нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га са свијем, позове на част многу господу и вилу.
Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га са свијем, позове на част многу господу и вилу.
је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
Кад цар ту освету види, он стане вилу молити и једва је којекако намоли те му госте поврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Царев син матери за инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је
Сјети се он злу, те узме овцу, па с њом у гору тражећи и зовући куму вилу, док је некако дозове, па кад се састану, каже јој он све како је и што је, а вила му одговори: „Она ти је затрављена
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— јекну, опусти руке, али га море у се не прими. Изронивши, на гребену таласа он поново виде Морску вилу. — Помози ми да вратим сина или ми одузми живот! — зајаука. Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Или: ја купујем кућу, једну дивну и скупоцену вилу, недалеко од вароши. И хиљадама сам пута, иза завесе свога прозора, чуо кад су казали: „То је Лазина кућа.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ето што све у животу може један пар добро употребљених обрва! И реноме, и уважење и вилу с енглеском травицом и античким амфорама на жељезним троношцима, можда и малу јахту, па чак и оне брончане аплике на
Није ли и тебе већ заморио тај живот?” Дошло је и то. Сасвим неочекивано, Долорес је наслиједила малу вилу и дестилерију у приморском градићу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Њена појава ме подсети на младу ”српску вилу” која има изванредну улогу у старим српским песмама и причама. Јунака, који стекне пријатељство виле, никаква зла коб
свет и сазнам нове ствари које нисам могао видети и научити у мом родном месту Моје речи оставиле су дубок утисак на ”вилу”, а нарочито моја одбрана српске жене.
Браун. У мислима сам се опет враћао на ”вилу” и њену мајку са обала златног делавера и на величанствене успехе које су оне виделе преда мном, па сам се питао да ли
Уз сагласност доктора Шепарда, отишао сам у своју летњу ”вилу”, како сам у шали називао колибицу на обали реке Пасеик близу Ратерфотд парка у Њу Џерзију.
му је био потребан савет, он се обраћао својој старој мајци Јевросими, а када му је требало помоћи у борби, позивао је вилу Равиојлу, своју посестриму, највећу од свих ”вила на небу”.
Један њујоршки лекар који ме је знао по мојим радовима на Х-зрацима, понудио ми је у закуп своју вилу која се налазила у близини Хејстак Маунтин планине, највећег врха у Норфолку. Прихватио сам ту понуду.
Њујоршки лекар, добро познати доктор Фредерик Шеперд Денис, такође поклоник мог рада на Х-зрацима, имао је вилу у Норфолку. Он је, у ствари, био родом из овог лепог града Нове Енглеске и веровао је у његову исцелитељску моћ.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
те душо, Руменим песмама, А опасаћу тврдо Најслађим жељама; И сву ћу своју наду За груд ти задести, А вилу ћу замолит’, Да ти је намести; Па ако вила не зна Да лепо постави, Допусти мојој руци Да она поправи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
шију Што на ум ме будног не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице; Морфеј готов жеље м’ исполнити, Мило све ми дати пак чини се, То што не смем будан
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
се мало одмори' на 'ној страни под Медењаком и привати' крува, — настави Симеун — узја' јопе' на дорина кô на горску вилу, па повади' сабљу из корица и подвикну грлом јуначкијем: „Ан банга баталијун гитара јорда Бања Лука, Кадина Вода,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук моли
Ћипико, Иво - Пауци
—Овако ми је бог дао, па ча ћу? —Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. —Добро вам се и не вилу испод очали. Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. —Јер слабо видим. —Бог сачува! Зашто то говорите?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да се Лауш, поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Исте године преселили су се Вегенер и његов таст Кепен са својим породицама у Грац где су купили лепу вилу у једној мирној улици на Рукелбергу, која је после Вегенерове смрти названа његовим именом.
околину и сва њена језера, путујем у Ишл и показујем Вам онде један лепи бетонски мостић који води у стару царску вилу, а који сам некада пројектовао. Брине ме само једно. Чим да прекратим време до нашег састанка!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но со тим друге у већу јарост подигне. Тридесет њи, који буџу, који вилу подигну и немилостиво ова своја оружија, кад до Романа стигну, у движеније ставе, тако да овај витез, подобно оном из
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
достигни ми вилу Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена
Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети. Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац достигао вилу.
Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак; брзо Шарац достигао вилу. Кад се вила виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро,
се вила виде на невољи, прну, јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи удари, обори је на земљицу чарну, пак је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије
Ал' је Марко милостив на бога, а жалостив на срцу јуначком: пусти вилу у планину живу. Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!
земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у ђевојке, нит’ онаког стаса ни образа; ко ј’ видио вилу на планини, ни вила јој, белћи, друга није!
бијела, — бре, колико Новак подвикује, све са горе лишће отпадаше, а са земље трава полијеће; он дозивље посестриму вилу: „Бог т’ убио, вило посестримо! Нијеси л’ ми божју вјеру дала, кад ми буде највећа невоља, да се мене на невољи нађеш?