Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од љубави наших веће су тишине... Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их вине, И опет у руке враћа јој се свака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Истина, у његовом се национу говорило да, док кучка репом не вине, неће пас за њом потрчати, али ни кучке овако репом нису махале.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
За одраслог, пак, то је једино утешно сагласје до којег успева да се вине. Зато одрасли с посебном наклоношћу прихватају дечју песму; она им је, на известан начин, потребнија но и самој деци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.
Која губи, која ли добива; Пусти бојак, жеравица жива, Гута турске и србињске сине, Не зна срећа куда да се вине.
Он не знаде од милине Куд ће пређе да се сретан вине, Небо зваше, земља не пушташе. Силни Боже, де ли тад бијаше, Те не вати грома пламенога, Не удри га 'нако
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
само разастре црне косе, разузури се и обујми неку, а нарочито ону која се плаши од тмине и ноћне влаге, па се с њом вине у башту.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам божур-палицом, и Трпим, тупим трулеж трупине. Вине ме ветар, вине лађицом: од вреле жалфе печал угине и лине, лине худом стазицом са химен-хума блесак буктиње.
Вине ме ветар, вине лађицом: од вреле жалфе печал угине и лине, лине худом стазицом са химен-хума блесак буктиње.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чамотиња и туга продиру у душу... И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред леда?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да му је да се вине у небо, да полети за облацима, за птицама! Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ти оно беше“, ветар бива све јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут над малим неспоразумом нараштаја, ободе коња и вине се у небо, тај бездан, преко Скадарлије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
душа, Фатина иначе, од дужег времена, у њеном носу пребивала, очекујући сваког часа да се одатле високо узнесе и вине у бесконачне сфере небеске, а да је намера оне противне, тј.
само једно: да би на неки начин однекуд, одакле било и како било, задобио каква год крила, па да се на тим крилима вине и полети Београду и тамо спусти пред само „Златно буренце“, које му се оданде, из оне мучне швапске тамнице, чинило
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја спавам по идејама ево, С мирисом облака и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На последњем звуку виолине Потражи ме, о потражи ти ме: Једног дана нестало ме с њиме.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полегô би танку змију, Мегданџију бедевију, Преко поља да се вине... Али где је земља лепа? Где је степа?...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол. И радост недозрела, или вај, из патна срца ли вине, кô птиче зла кад устрели рука, падне, и крвав остави траг.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја знам да си је ти послао. Зар је она твој гласник? Не даш Прохору да се вине у твоје висине, остављаш га доле у блату с краставом жабом да се натеже, с њом да другује, велиш, Прохор и није за
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, за мртве ко да мари? Само гавран ту шестари; Ал' се и он брзо вине, И губи се у даљине . . . Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!