Употреба речи вино у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а

Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне

— Хајд’мо у болницу! У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда!

У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . .

У болницу! — повика гомила. — А моје вино? — уздахну механџија. — Помагај! Хај! забога! Ах, моје вино! Моје вино! — Попићемо га, газда! — поругљиво смејући се, рече гомилица. Рече и оде... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ја, откако га знам, радо га једем, а још га радије нашим неготинцем заливам. Та помислите: швајцарски сир! неготинско вино! — Хајдук Вељко и Виљем Тел!... Има ли што у природи да боље хармонише?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ево пример: отров је зао по себи, а вино је добро, но може бити зло кад се преко мере пије. Примјечаније Они се утврждавају и како себе тако и друге

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА 195 СИЊАЈЕВИНА 196 В 198 НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ 201 МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ 204 ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ 206 ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ

Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Па зар је ово вино за патријарха? Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје!

Ово амброзија? Ово златно пераје? Пијем, па разумем Краљевића Марка што пола пије, а пола Шарцу даје! Ово је вино заседа у мраку! Жаба у устима, канџа у стомаку! Није ти ово ни радост сиромаку, а камоли цару! а камоли јунаку!

Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино! КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више

б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја,

ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА Ове су планине биле степенице уз које су јунаци ујесен у облаке носили овнове и вино; некад су низ ове планине богови силазили у села, да се жене. ПРЕОБРАЖЕЊЕ Како лепо пред јесен миришу кујне!

В НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО На столу хлеб и вино, и јеванђеље, а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици,

В НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО На столу хлеб и вино, и јеванђеље, а под столом стружу, гамижу, гребу, рогови, зуби, канџе, рачвасти језици, бркови, репови, пипци,

нам се расушила, бачва расточила, брашно нам се убуђало, чорба прокисла; раж нам се затравила, коса увашљивила, вино се усирћетило, сирће изветрило. Нашу свећу гасе, жетву пале.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

(Али какво јадно вино! Црвено, истина, али на дно пала као нека среш; и на дну по 2—3 драмајлије; кад ти хоће да донесе, а бирташ узмућка,

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише.

— потврђује учитељ. — Па како ли се то види? — упита Максим и погледа још за један корак више. — Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма!

— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. — Имају ронци па они — је ли, учитељу?

— рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје. — Имају ронци па они — је ли, учитељу?

— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. — Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ. — Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим.

— упита Сима. — Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино. Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја.

стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан.

3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка. Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из

— Нећете ви на мојој слави по пола чаше! — Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи... Гле ти њега! Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!

— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!... Знаш — ливада... — Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино... Ти, Дашо... Јес — виноград... Не брини се...

— Ја, јес ти чуо, капетане!... Знаш — ливада... — Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино... Ти, Дашо... Јес — виноград... Не брини се... Добош сам ја, море!... Јест, ја — добош!

Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де, море, кући! Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.« Људи се чуде шта му је сад наспело, па одлазе један по један.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт... Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. Он се трже и прекрсти...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОЕМЕ 257 ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ 259 ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР 260 ДУБРОВАЧКИ ПАСТЕЛ 261 ДУБРОВАЧКО ВИНО 262 ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ 263 ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ 264 ДУБРОВАЧКИ БАРОК 265 ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР 266 ДУБРОВАЧКИ

Нит знаде за вино у купи од злата, Нити за пољубац у заклетви; сама, Мучки као злотвор, ушла је на врата, С ножем, не у руци, већ у

Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.“ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска.

Знамо вас добро профитере. И децу нишчих, о Господе; За сваки полет с пуно мере, У свако вино с мало воде. За сваку светлост ви сте слепи, Само у тмини прогледате; Од свега су вам дужи џепи, Тачни сте сви у

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ох, боже, ти који си свемогући; ти који си васкрснуо Лазара и који си чак од воде начинио вино! Ти! Ти ми одреши језик! Нећеш? Е, хвала ти бар што си ми послао помоћника! Помоћник, то јест болнички помоћник уђе.

Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио...

повећати потпури — музички комад састављен од више популарних мелодија путир — метална чаша у којој се држи вино за Причешће рапир — дуг и танак мач ритерски — на витешки начин ѕалто мортале — опасан, смртоносан скок санс —

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито

А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне

За то време много се штошта променило, само је вредност њихова супружанска остала она иста, она стара. Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска

пред Његовим Преосвештенством и Екселенцијом Господином Владиком уз тамбуру неке »мирјанске« песме, каже да је певао: »Вино пије Дочјин Петар«, и »Катице прехвална, свем свету јавна«.

Затим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?

Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.

Ту је, даље, у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стајао ног валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а

Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино. Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: »Кад једеш-једи,

ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: »Кад једеш-једи, а не разговарај ни с ким«. Вино је било изврсно, а поп Спира га је хвалио и ређао добре особине и дејство његово.

— Код мене је то правило — говори поп Спира — да је човек весео. А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму. А овога вина нећете надалеко наћи.

А овога вина нећете надалеко наћи. Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год оће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени.

Оно је Стари завет био, а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ’ајде онако по хришћански, чисто вино, онако по српски натегните, к’о наш Краљевић Марко! Коштајте га само! Г.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

гробу, он би издалека почео да се глади, шмркће, кашље и стидљиво да заобилази око гроба, гледајући жељно у ракију, вино. Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап.

Жене се сете. И зову га, дају му. Он пије све: час вино, час ракију — и то одједном, наискап. И тако, једнако стидећи се, жељно заобилазећи око гробова за час изређа цело

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Но вино је добро било, сремско. Мало се разгрејаше. Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао

Но нема Татијане. — Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати. Седну, мало чекају, девојке још нема. Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема. Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види.

— И сам се радујем, — одговори Љуба. Тако сад у задовољству ручају. Вино још остаје на столу. Белкић једнако вином нутка госте, особито Љубу; но Љуба слабо пије: приметио је на Белкићу да га

Дошао је ред на чика-Гавру. Он отпева „Вино пије Дојчин Петар”. Сад сви моле Љубу да и он пева. Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је

Но, и госпођа Макра рада би да остане сама у кући, па би је желела удати, но ипак за добру партију. Вино је било врло добро. Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре.

— Идем и ја. Чивутин ми обрекао да ће у ово доба доћи да купује вино. — Хајд’мо! — Хајд’мо! Чекмеџијић је особито наваљивао, па мора и чика-Гавра. Сви се дигоше.

— Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести. Обадве, лепо обучене, иду у кујну. Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.

Обадве, лепо обучене, иду у кујну. Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата. Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића.

Ево и вечере. Јела — не могу боља бити! И Марта и Гледићка трудиле су се да све што боље зготове. А и вино је особито. Дође и до певања. Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује.

Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли. Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају.

— А како ти се допада синоћ то вино? Је л’ да је добро? — Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што пре свршимо. — Па ћемо пробати!

— А како ти се допада синоћ то вино? Је л’ да је добро? — Та добро је било и вино и јело, а и оне саме; само већ да што пре свршимо. — Па ћемо пробати!

Африка

Девојке доносе вино и кад ми одбијемо да га пијемо, пију саме, брбљајући између себе, из црначке учтивости, правећи се као да нас више не

Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у губавца и коњушара.

Држи га неки обућар који своју тезгу увече претвара у бар. Трећи бар је још за угао даље. Пијем вино од палме, врло алкохолно, и одједном већ на другој чаши осећам одвратност према том пићу које није за белце.

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ и погледала га својим тамним очима, испод сраслих обрвица. Међутим, увече, уз песму и вино, та жена је постајала нежна и љупка и певала је, меко, уз харфу. „Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!

Имао је у рукаву лажног кеца, и мислио да је глупи Славонац слеп код очију, а Павле се чинио невешт и точио му је вино, да испија. Ако Исакович, каже, учини само корак, два, према вратима, убиће га из пиштоља, као пса.

Био је лиферант бурића за росијску војену мисију, која је, тих година – већ годинама – заседала у Токају и набављала вино за војене болнице у Росији, па и за росијски, императорски, Двор.

Исакович је имао гадан обичај, да се смеје, пре но што у крв загази, као да ће да пије вино. Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то.

Она је, тој другој, те ноћи, била просула у лице вино. У први мах, познавши ту жену, чије је лице било на одстојању од свега десет корака од његових очију, Исакович је, у

Породице су ишле фамилији, често, у посету. Окупљали су се о празницима уз вино и ракију. Жито се, при косидби, око њих, таласало.

Или зато, што су били доста попили, при фараону, па их је вино веселило. Тек Исакович поче да тумачи Божичу, да није он ништа кришом радио.

не види се датум доласка Павловог, у Токај, где је, већ годинама, пребивала једна росијска мисија, која је набављала вино, за росијске војене болнице, и Двор.

Купујући вино за росијски Двор, Вишњевски је био успоставио срдачне односе са околним, хунгарским, светом, грофовима и племићима, а

Пољубио је сународника, а брци су му били још влажни од умивања, а уста мирисала на вино. Павле је, затим, имао да присуствује облачењу Вишњевског, кога су слуге облачиле у раскошну, росијску, униформу.

Њега је Трандафил био отпремио у Токај, са неким скупоценим бачвицама, за вино, на којима је био портре царице, у дуборезу.

Росија, у то време, имала је, ту, већ годинама, ту војену мисију, која је куповала вино. Аустријанци су морали да трпе, савезничку, мисију, иако се знало да та мисија помаже и иселеније сербске милиције, у

Теодосије - ЖИТИЈА

и светим тајнама Христа Бога нашег, и причешћујући се њима са вером примамо и не помишљамо да је то прост хлеб или вино него само то тело Христа Бога нашега и сама та света и животворна крв његова, изливена за живот света.

Затим метнувши га у вино, сам и сви који су с њиме благодарећи Бога испише га добро растворено и студено. А слуге краљеве и свију велможа,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Пребацивали су својим муслиманима да сами у дну душе мисле: „Ми нијесмо ни Срби ни Турци, нисмо вода нисмо вино право, но некакве грдне потурице.“ Ово је појачавало узајамно презирање.

Дрвени, врло прост суд из кога се пије вино зове се бугарска копања. Име Бугарин је, дакле, имало исту судбину као и име Влах после словенске најезде на

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— И мени мирише вино! — узвикну чича Тришо — сигурно је близу нека крчма. — А мени вјетар наноси дах планинског сијена.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам.

Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште. Хајдмо!

У бокалу вина до половине. Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина, ал’ тешко да ће ко тражити, но опет да га имаш.

Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети. — Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега.

Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће бити тек пијанци, или већ јесу.

Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино. Господара Софре слаба је страна била да је радо приповедао о својој женидби и како се обогатио.

Кречар се врати, и већ вино носе. Господар Софра продужи. — Дакле да ти исприповедам. Као што знаш, учио сам и табаклук и трговину.

— Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.

Последњих три дана једнако се пеку у све три куће колачи, разна печења, приправља се вино за пут. Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао

Па и вино им друкчије нето у чарди; с њиме и самог бирташа у чарди напоје. Тако дуго су путовали, и дођу већ близу пољске границ

Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. — Откуда сте? — Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије.

— Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам. — Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. — Јер моћно вино?

Црњански, Милош - Сеобе 1

У једном ћошку пак, Марија, са голом, лепом ногом, ставши на змију и на Месец. Колике жиле има на рукама. Рђаво вино. – Зинуо је да викне ађутанта: „Ауерсперг“, али ађутанта није било. – Из трпезарије је допирала свирка.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића). Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица.

медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и ракија — од пића.

Ево неких басми забележених у Алексинцу: „Кад нестану на овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’

За дочек суђеница спреми различите понуде: погачу, вино, босиљак и новчић (златни или сребрни). У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета

(Љ. М., СЕЗ, ЛXВ, стр. 350) — Сади лозу из темеља, жени сина од племена. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 2) — Вино од лозе, млијеко од краве, човјек од човјека бива. (К-Љ, НБ, 1888, бр.

(ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 75) — Нема господства ђе му га кућа не даје. (Вук, бр. 3440) — Смрдљиво буре најбоље вино поквари. (Вук, бр. 5023) — У брдима се соко леже. (Вук, бр. 222) — Ако се јела из малена не гоји, грбава нарасте. (М.

(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 134) — Улажа вино гони из јелића костелића. (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Марко плужи деветорим плузим.

Најпознатије такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока јуначкога“ (Беговић); „ножања“, „робова“, „рвања“ (Милићевић).

Стални епитети као, на пример, сиње море, беле руке, врани коњи, рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део говорне

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

сви они железничари и непознати војници који су нам у вагонима треће класе нудили печено пиле из масне хартије и вино из плетара, и оне старице што су нас даривале смоквама и стављале нам босиок на јастук да лепше сањамо, и оне

обали, траже што пријатније ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама,

Мирисали су на колоњску воду и кувано вино. Читава та бујица стресе са себе немаштину, као што пас стреса воду, па се сјури у центар подврискујући и пуцајући

Сам не бих видео. – Наравно да не би! Умало га ниси лупио! Јесам ли ти казала да не пијеш по подне оно вино? – Попио бих најрадије живу соду, ако већ хоћеш да знаш шта бих попио! Пијем да те некако поднесем.

Изигравао фармера и примао госте. Разметао се својим имањем: »Ово ми је, знате, подрум за вино, а ово су брескве које сам ја лично засадио. Ово је камин. Је л' ради? Не ради. У продужетку ће бити летња кухиња...

– Шта сам то направио од себе? – Погледај те закрвављене очи. Види свој стомак. Баздиш на вино! – Попио сам само... – Заплићеш језиком! И ти то зовеш: уживати у природи? Преждеравати се три дана?

« Нећете више бити позивани на вечере! Погледај само, молим те, како је неко пролио црно вино на тепих! Е ово је стварно... Ти ништа не кажеш? – Шта да кажем?

— Постоје дани за посете. — Тада ти долазе жена и деца... — То је глупо! — казао је сипајући вино у чашу, а затим је новом, чистом пепељаром поклопио употребљену и вешто вратио чисту на сто.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Милица познаде онај, на коме купише вино, и рече приставу: — Богами, радије бих се навезла на дебело море, да ми се нагледат’ свијета, но што бих се баницом

Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино. Докле се ови крај огњишта у тишини почеше обређивати пићем, на другој страни опет узаври пјеванка, кликтање и пуцњава.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: За тесто вам слабо марим, само нек је добро вино. ОТАЦ: Већ зато ћемо се потрудити. ПРОВОДАЏИЈА: Е, сад, збогом! (С младожењом одлази.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Шала и смех, од којих се искри овај текст, нису друго до громко вино те слободе, најслађи плод људски безбожног односа према стварима и појавама, према себи, према свему.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он је хвалио вино код Јандрића и није могао да прежали што Гавре Ђаковић није био у друштву. Ирена је била поруменила и гледала у

ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао из Далмације ново вино, којега се Панек није могао довољно нахвалити ни напити.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Што ћемо да се провеселимо, за причу! Прасетину стегао жесток мраз, ћуран масан, а вино ка’ гром! — прича Јова задовољан. Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше. — Стој!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?

“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи.

“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи. Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Стриц Ниџо се на то само незадовољно рогуши, вино-винцато плашљиво коњче, и бронда себи у њедра: — Е, јест ми лијепа, баш си нашао љепоту, шантавче карпатски.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму: Механџи море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем! — — — — — — — — — — Пој, пој — а сутра?

Снашка Паса поче као увек око њега: да му даје јела, точи вино, запиткује га, пецка... Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али

Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама. Тамо, у кујни, из велике собе, песма, топлота, вино. Мужи почели да ишту пушке, а девојке се ослободиле и саме певају. Изнесох Томчи напоље жар.

А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње

Били су испод винове лозе, до собе. Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се. По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван. Свећа на среди стола осветљавала их је.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

груди сјајне, де изли на тебе љубавни благослов, најплеменитије племе раја свога, чедо љубави, анђела страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га нуди, тај одузети поклон боговске ћуди што сам у себи труне, невиђен,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију, као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере

А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје. Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино

А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје. Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво. Онда га анђео онде остави и рече му: — Ето ти што си желео, сад живи.

Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста.

Тако и буде. Двојица отиду у град, али се тамо мало поднапију, па се договоре да купе отрова у вино, и кад отрују ону двојицу што су остали у шуми, онда само њима да остану сви новци. Што смисле, то и учине.

Затим стану јести месо и пити вино; замало попадаше и помреше обадвојица. Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из заклона па

Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па послије источи вино а ђаволу остане џибра. Сад се мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети

Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и

Бака пристаде, даде им вечеру и поведе их у подрум, ђе је стајало 'ајдучко месо, вино, ракија и друго. У нека доба ноћи ето ти тријес' 'ајдука са својим богатим плијеном — пјевају, пуцају из пушака,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Зар би Наполеон тако силан био, да није младе генерале имао? Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост.

Кад слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и то је оно: у зајам се говеда лижу.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не зна Колико може машта, неопрезна, Ко вино да се преломи у порок !

тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари као вино.

свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав наша стари као вино. (25—27.

Враћамо се у собу, Виа Фірензе, ропе на четвртом спрату: Тамо су хлеб и вино, постеља и светиљка, Све сама оруђа недовршеног нечег Што правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Једноставно, осећам да из мене тече нешто као нека поплава, а и ова винчуга... Ох, опростите — наш породични израз за вино! Баш се осећам некако луцкасто.

Седели смо те вечери, као и обично, у „Три грозда“ и пили кувано вино јер је било хладно. Преко пута мене афектирала је у огромним количинама једна Нена (знате, она што употребљава парфем

архаичним језиком: — Па зар ја толике године по туђини мучио се и ринтао и узалуд тражио ужички кајмак, и соду у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред „Гинића“, а о Каленића пијаци да и не

мољаца, стоји са шеширом на глави и белим рукавицама пред огледалом и јодлује у ритму чувеног хита из прошлог века „Вино, песма и жене“.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича препуну

Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој вјерног Жуће, а четврти, лола стара, све за душу Мамузара.

Ја вам јуначку задајем веру сад ће возачу да узме меру. „Име, презиме, из кога града?“ „Пуж Пужевић из Вино-Града!“ „Да ли господин кућу има?“ „Ево је, момче, на леђима!“ „Зар то вам кућа? Превара гола!

Ево на пример, огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан, спреман дечак основац, не пије вино, не воли новац, шећерне ствари његов су сектор, зато би радо био директор негде у селу или у граду, а у фабрици за

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Можда ће сад зажалити што губе зараду. — Они не воле да иду пошто је трамонтана. Дајте им пезету за вино. — Нашли сте нешто за Острво, — каже старац кад се приближио. Његов син скида капу и гледа ме смешећи се.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћут'о, Као тајни ужас да му души мори — Но безумно рука полетела мачу.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ме стража Варјага једва пустила, у Хагија Софији причест ми нису дали те сам жедан улицама ходио (зато сад много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа

О да сам се родио у друго време и могао да се придружим свадби на којој се вода преточила у вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Изишли смо из области где је господарио непријатељ. Народ нас сада дочекује као своје спасиоце, износећи вино, воду и хлеб.

Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде. Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало.

— Пратио ме командант да ти кажем, да се тако служба релеја не врши. Али услед клаћења на коњу, оно вино покуља ми и на нос и на уста, а проби ме хладан зној. — Несрећниче!... Ти си пијан!

Поздравила ве. — А шта раде? — Господин капетан се смеје, а господин потпоручник налева вино и вели: „У здравље наше домаћице.“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13. Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се истелиле, Све волове витороге; Кобиле се иждребиле, Све коњице

“ 14. Домаћине, коледо! господине, коледо! Застасмо те за вечером, Где вечеру ти вечераш, Белим грлом вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога

45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле! И три пера кукуруза, Ој додо ле! Мој божоле! И ланове за дарове, Ој додо ле!

А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо де! Облаци нас претекоше, Ој додо, ој додо де! Жито, вино поросише, Ој додо, ој додо ле! 47. Молимо се вишњем Богу, Ој додо, ој додо ле!

јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар било! А ово ти данас у најбољи!

88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89. Паде листак наранче Усред чаше

И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је. 91.

И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице!

140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде виде, Да ме увек срце боли. 141.

196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован.

“ 235. Вишњичица род родила, више од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је рујно вино и огледало.

- рогови росити - чинити да се што ороси, прекривати росом; даждети, кишити, падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Не знам чему сад ова иронија... ВАСИЛИЈЕ: Опет иста песма! Филип: И зашто уз рибу служите црно вино? СИМКА: О каквој ви то риби говорите? Филип: Говорим о овој кечиги! Као да сте је поховали у Струготини!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве. Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам.

Она ми се чини једина чиста и поносна судбина мушка. А икона се блиста. И ко румене очи, вино што бела рука точи, задиру ми у груди дојке беле, са ранама сред врха нага Богородице твоје.

Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу.

А мир, свуд је мир, кад распнем шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на цео један крај са ког се вино слило и смех, и дивна бестидност, далека. И, тако, без мора, прелићу живот наш, зорама Фрушких гора.

Две руке које читају „Борбу“. У тој дрвеној рупи, сличној мртвачком сандуку, где се спава, хлеб и вино и кревет од дасака. Један црвени, раднички јастук. Сиротиња свуд иста.

Поноћ је, пустите ме да наздравим, и ја. Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему румен винограда. Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу

Проспем ли вино по белом вашем чаршаву, остаће на њему румен винограда. Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком.

Ову чашу женама што миришу на жито. Нек ово вино, што ево просипам, зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и

Пијем једној венеричној болници, из које се целе јесени орила бећарска песма. Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога

У здравље те проститутке која га је издала. Нек моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледо лице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена.

У славу високих плотова, набијених жицом трновитом. Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без

Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло бесно, без јаука, у једној венеричној болници дичне

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Једни хоће вино и соду. — Нећемо, — вичу други — боле је пиво! — Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе.

— Ја из принципа не пијем пиво! — вели један из прве групе. — А ја, опет, из начела не пијем вино. И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата.

збора, и још важнијим гласом објави резултат гласања: — Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.

Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.

после тога поћута мало, па додаде: — Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду. Наједанпут се опозиција поколеба и изјавише сви да су за пиво (сем онога што је гласао за меланж).

Тога дана ми се није ништа необично десило. Вечерао сам добро а по вечери чачкао зубе, пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у постељу и узео књигу да бих

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. — Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја.

капетана«, рекавши му да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено јагње, вино и остале потребе. Испесмо се на један »ћувик«, с кога се видео велики део целог ланца од потере.

Орила се песма по китњастим паланачким баштицама или по равним дубравама, грмила је свирка, текло је рујно вино, тутњила је земља под ногама лаких играча, а ваздух се проламао од узвика и весеља...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни

кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа клече, Ристу рече: Ја сам душа мејанџијска; У вино сам воду лила, У ракију бенђелуке, Дуплом кредом биљежила.

— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио...

— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала...

уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава.

— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли глава... А ми, на шта ми спадосмо, јао!

После кише, кад сину сви видици, испрани, Она одлива воду из вршњих у доње издани Ко вино кад се претаче Да би било што јаче.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили. КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име? ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише.

Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал зубе поломи! Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте. Барјактару дариват Европу — грехота је о том и мислити!

Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш свијет на решето!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше. Ти већ знаш то. Радиш са вином.

Горе се већ вечерало. Више се пило него јело. Зато Магда, видећи да ће вино што је за празник купила и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не

час се провлачила кроз уске прозоре од подрума и тамо, размичући обруче на бачвама, бушећи рупе између дуга, точила вино Тонетово. И као правдајући се за ту своју крађу, излазећи отуда говорила је себи, као светећи се Тонету: — Ја, керпич!

Завукао се као мољац. Пометао катанце, као да ће му неко све вино попити... И једнако је носила тамо у кујну, разливала у разне лонце и шерпе, да ко од њих, мати или Софка, не

јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му

Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино. XИX Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се сакриле боре и

Из велике, од пола литре чаше од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.

ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијане јастуке.

Он онда из подрума сам довлачи пиће, вино, али највише ракије. И закрвављених очију, бесан, гледајући у њу како она не пренеражена, не уплашена, него као са

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук.

које гаврани се плаше, Наше бесне страсти, с маскама што крију, С перверсним весељем крв живота пију — Расточено вино у бизарне чаше...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Затијем примаче се к огњу, даде крај од стијења некој од женскијех, па га намаза мелемом. А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к одру. Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тако ме туђе очи не водиле! Тако ми ова пушка срце не понијела! (показујући пушку). Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло! Тако ми се крсна свијећа не угасила! Тако ми се кућа не ископала!

Иде као да јаја носи на леђима. Извукао се као тарана из лонца. Јак као земља. Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо.

Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди. И гô и бôс, и опет му је зима. И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу). Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак).

— Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам. — Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. — Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека. — Орлови најрадије самци лете. — Орао се увијек на висине вије.

Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино! — Рекао пуж, кад је пошавши за Божић да донесе вино, ово донео за покладе и на кућњем прагу се саплео и пролио га.

Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино! — Рекао пуж, кад је пошавши за Божић да донесе вино, ово донео за покладе и на кућњем прагу се саплео и пролио га. Иза зиме топло, иза кише сунце (бива).

7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу.

— За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено? — Оно најгоре, кад га нема да се пије.

Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке ђевојка, Чудне лажи, да је бог убије!

бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке ђевојка, Чудне лажи, да је бог убије!

Боже, дај да те до наше дубоке старости љубимо као крух и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили, прибраних се људи

бан домаћин одлазио, од свуда к своме двору долазио; пред двором вољне и невољне находио, вољне у двор уводно да му вино пију, благо благују, бога моле и о свакоме добру зборе; невољнијем пред врата износио.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

210 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. 211 16. КУДРОВ И КУСОВ. 212 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. 213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21.

129. У једном брлогу дванаест назимаца лежи, а ниједан с краја није. 130. У једном суду и вино и ракија (па неће да се помијеша). 131. У мртвој кобили дроб говори. 132.

73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86.

Сир у каци. 97. Писмо. 98. Тиквено сјеме, и вријежа и цвијет и тикве. 99. Коса, чело, очи, уста и језик. 100. Вино у бурету. 101. Пијевац. 102. Врата на кући. 103. Ватра кад се запреће. 104. Лонац. 105. Мравињак. 106.

то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино

” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво. Онда га анђео онде остави и рече му: „Ето ти што си | желео, сад живи.

” Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста.

” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми

“ Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети

те купујући онако жељан као и остали сељанин напије се по закону, и начне по вароши као код куће пјевати, па и кад вино натовари, једнако почне кроз варош онако пјан пјевати и свијем путем дома идући.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег

Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш.

осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а вино великим красовољем. Рибе никако не окушамо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло.

А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити великим красовољем, не једанпут, него и сутра, што је остало од јучерашње трпезе треба да једете и вино да

петка, и вино пити великим красовољем, не једанпут, него и сутра, што је остало од јучерашње трпезе треба да једете и вино да пијете, такође и рибе ако је остало, и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а

Празнујте га светло, и појањем, и свећама, и јелом и пићем, а усто хлеб и вино на вратима да дате ономе ко се затекне тога дана.

осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам је разрешено да једете хоботнице и два варива са уљем, а вино великим красовољем. Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло.

Рибе никако не једемо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести и вино пити великим красовољем, не једанпут, већ и сутра, што је остало од јучерашње трпезе.

Ако ли се догоди у Велику недељу, тада не окушајте рибу, осим што уље и вино пијемо, празника ради да се утешимо. Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо.

празник не падне Велике недеље, то се и током ње целе управљамо као и прве недеље, осим у четвртак, када уље једемо и вино пијемо. Овакав начин живота имајте у свете велике постове, а за немоћне бригу налажем игуману по вољи.

У уторак и четвртак једемо двапут са уљем и вино пијемо, а у понедељак, среду и петак једемо једанпут: нити са уљем једемо, нити вино пијемо.

четвртак једемо двапут са уљем и вино пијемо, а у понедељак, среду и петак једемо једанпут: нити са уљем једемо, нити вино пијемо. А у суботу и недељу и рибу једемо и све понуђено нам, и вино пијемо.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА (провиривши кроз врата): Вала, да продаје прокисо сир, провриштало вино, и лубенице дебелкōре, па не би моро баш толико! МИЛЕ: Не треба тако гледати на ствари!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МЛАДЕН А, ја не могу. (Повлачи се.) ВАСКА Једи. Не могу ја сама. На, бар узми, пиј ово. Не могу, јако је то вино за мене. Што ми ниси донео оно друго? МЛАДЕН Није расхлађено. Пауза.

) Брзо, одмах, брзо! ... Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то! ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све!

ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте! (Свирачима): Ракију, вино, све да вам се да, не чекајте, одморите се, док... (Пријатељима): Овамо!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

” Владика, испивши чашу, почне све друге канити: „Чада моја, будимо весели! Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека.

Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека. Ништа ти није горе од невесела и намргођена човека.

На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете, ’одите унутра.” Уљеземо.

Мој [И]талијан и ја, ни ми нисмо хотели ништа друго пити него шампањско вино; овуда је изобилно и јефтино. Париз ме је задржао три недеље равно.

Но, све ово ништа није било. Кад топрв, по пријатнејшем пиву, бургундско вино донесу, и почнем им ја нешто инглески казивати и, за не чинити и[х] дуго чекати, гди што не би[х] могао погодити, то

и нама[х] затим у недуг среброљубија запао, и да сам у овом послу прави отац Маук, којега нос не би тако сврбио да му вино није мило било, које, како би му на ум пало, а често би падало, тај час би га и сирома[х] нос за невољу почео сврбити.

Није, дакле, част и вино што мене чини овде писати, него начин срдечни, љубезни, благородни и слатки, с којим нам добродетељни људи свој хлеб и

Ево, дакле, онај тајни прејестествени начин Мелхиседеков и самога преблагословенога спаситеља нашега, чрез који хлеб и вино всевишњему богу на чисту приношава се жертву кад се с љубовију даје и прима.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.

“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао.

— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново!

би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака! — Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.

— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино. Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро.

да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам чуја ди говоре да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега. Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!

Бакоња се поврати у ђачку трпезарију. — Ма ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја сам ово зарадио. Ништа ти не дам! Ђорђе претури бокал са вином. Софра као заклана; цури црно вино на његов опанак. Не молим милостињу, говори себи Вукашин. Зашто да не тражим оно што је моје?

А добар је кад њим може да брије цеваницу или долактицу. Док он ради, остали ћуте и пију вино. Ћуте и жене и деца, обешених глава на плоту између јасенова, слушају нож и гледају венац варница.

Николи бескућнику перем и крпим кошуље, поштујем га као да ми је отад. Крвнички је терала надничаре и слуге. У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело.

јуре, трчали на нас скачући лако као млади курјаци, то је била војска, деца што су, уместо да мајку сисају, пила вино са Кавказа, луди што су хлеб јели и женама струк ломили на коњима у галопу, ситноглавим и танконогим коњима што се

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Нимало млади, дочекивали су добоку ноћ, уз вино. О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

ИДИЛА 209 ЦВИИ ДРУГУ 213 ЦВИИИ ЕМИНА 214 ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ 216 СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР 217 ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО 218 ЦXИИ ДУБРОВАЧКИ ЕПИТАФ 219 ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА 220 ЦXИВ СИМОНИДА 221 ЦXВ ЈЕФИМИЈА 223 ЦXВИ НА

Ал' када ми на ум дођу, Дођу твоје црне очи, Онда крчмар ништ' не ради, Само црно вино точи. А ја пијем, певам, плачем, Од жалости, од милина, Па кад пођем, ја посрнем, Од љубави - и од вина.

Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе, Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!

Ј. Дучић ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска. Док из модрог лаворовог грма Вири блудно

Лозовим лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста.

Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета. А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он испразни бокалче до капи. „Видиш, синовче, тог принципа се стално придржавам: пијем вино по утврђеној мери, бокалче по бокалче“.

За непуних осам дана пронашао је наш александринац да је то вино ненадмашне садржине. Међу гостима Еуристеновим налазио се и Архимедес.

Он се запита: „Није ли ово ватрено вино ускомешало моје тело и душу?“ Онда се прибра, па рече опату: „Пречасни оче, сећаћу се увек твојих речи!

Коперник се ухвати за чело. „Обмана је што видим и што чујем, вино ми засењава очи и зуји у ушима“, рече он у себи, па појури у правцу своје ћелије.

„Одакле долазите, ако смем да знам?“ „Из Мађарске“. „Из Мађарске! - Опасно због Турака, али одлично вино“. „Кажите, молим вас, како ћу најкраћим путем доћи до Универзитета!“ „Е, пазите добро!

Кад оде у царске дворе, чекам га често сатима“. „Али, драги мој господине, овде нам је врло добро, а ово вино из Гринцинга моја је стара љубав“. „И мени се изванредно допада“.

Кад се вратих, продужисмо да пијемо вино. Време нам брзо пролази. Запитах младога Герикеа шта га је определило да дође на студије у Беч.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само сам осећао: као да се купам у нечему што је мирисало на мрве; дуван и чаршав умочен у вино, И чуо како неко каже: „Нека га, док се одмори.

четири бесна месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам се, за све то време, црниле блузе и прсти и нокти и усне као од варзила.

Она зна моју слабу страну, долива вино, претвара се како је занима моја прича, а после кад завршим, кад извуче све што јој треба, она за гушу.

— Господине, — рече потом гледајући ме оним својим немирним очима пуним грабљиве бистрине — да ли ме је оно марсељско вино истругало, шта ли, желудац ми се стегао и руке ми дрхте од глади. Имате ли случајно што за јело?

Алкохоличару, вели, па ти ништа друго у Француској и ниси радио него ждерао то вино и дан и ноћ.“ Ждерао, господине, је л’ то лепо, кажите сами?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Литије осмаглих људи саносиле су их из удаљених лазова винограда у козјим мјешинама несташно, тек истијештено вино. Низа стрме стазе под њиховим меким корацима ронили су се облуци, а трбушасте мјешине сједиле су им разметнички за

Кретао је караван мазга натоварених ковчезима и тушевима, пребацивао се преко била и силазио у варошицу. А младо је вино остајало да чами заробљено у мраку бачава, као у лијесу. За зимских сунчаних дана опет смо долазили.

И тако је вино, потекло из сунчане удолине са црвеном кућицом у средини, још натруњено љускицама сунца, улазило у жиле оног чађавог

— Из таквих је некада рода частила лисицу. Отварао је флашу за флашом. У већини се вино било покварило, али на ћудљиве и сасвим различите начине. У једнима се узмутило и чудно промијенило боју.

Петар је ишчекивао. Најзад бих, сред тишине, изрекао: — Аааа!... Овоме свака част! Ово се зове вино! — Је ли?... Је ли?... — притискао је Петар. — Што кажеш, а?... — Нема шта! Одлично!...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Променише ракију на вино. Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се.

себе у истоме положају, дочекао је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана... Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега...

— Послао ти Митко и поздравио те. Вели: догонио си му добра дрва, па те части. Вино ти шаље газда Митар, а ракију Јанко.

Зато је пио много, пио је вино и ракију наизменце, гутао је жедно и грозничаво, очекујући свакога тренутка да пиће учини своју дужност...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— А пије ли та ала друго што осим млека? — Пије си он вино, ракију као воду, али сад нема. Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере

И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно. Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар. Ко не вјерује, ево га, нек дође па нек га види!

то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађи ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију.

Сада кад они дођу ниже двора, срешће их маћија на мосту и даће сваком по једну чашу вина нека попију. Чим то вино испију, постаће од њих два слана камена. Оштар Дан то одмах запише. Ујутру, чим сване, дигну се на пут.

Кад, виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију, а свети

и тушта свита прошô, и тушта пута је тикве у уши задивô, док није наишô на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па су и̓ отели, и кад су видили да није вино, они од биса тикве разбију.

задивô, док није наишô на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па су и̓ отели, и кад су видили да није вино, они од биса тикве разбију.

Цар јој допусти да преноћи. Онда царица, кад су били при вечери, помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и

А богаљ ни пет ни девет него на њега: — Курво ћорава, како ти знаш да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу!

Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот. Послије тога, чудећи се цар како вино таку силу има, и гледајући како пијанице за њим гину, намисли да га једном и он огледа; и тако заповједи те му једно

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.

Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Лекарије, а још боље месо и црно вино, мислила је Цвета, помогоше, и Марко се другога дана подигао, ако се и осећао још слаб. Залуду уфање.

Обједујући, наоко су сви весели, а на задњу вино их поджига, па боцкају младу невјестицу и тада се и она смије... На одласку, господар им нуди живо да узјашу; они

Марко у кући постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и, погледавши још једном на сређену постељу, јави јој се с

Часом погледа у њих а часом напоље, и сјети се па нареди службеници да људима вино донесе. Гледајући кроз прозор у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и

'Ајмо ћа! Оба се узрујаше и дигоше са столшде. Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека! — одговоре они у један глас, а и не гледају на чаше.

Пије се вино и спомињу се чудеса светога Спиридиона до касно у ноћ. Најпослије друштво се разиђе. Напољу младићи осјетише свјежину

Најпослије друштво се разиђе. Напољу младићи осјетише свјежину и вино их поджига, младост носи, не могу да одоле вољи а да испред дјевојачких кућа не запјевају, а мјесечина их помаже да им

Понуди је да се заложи. Она узе рибицу у руку и, залажући се, сједе до њега. Послије ручка пије једно за другим вино из тиквице, и Дангуба, намиривши се, већ се огледа гдје ће да прољеншкари по обичају, док врућина мине.

—Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно... —Платио би' и вино, и донио би' му у кућу ено онај пршут што виси над ватром, — и показа кретом главе на њ, — па да га заједно разрежемо

Сада њих двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти се људски напи! Остави то мало у скленици старој, да се угреје... дуга је ноћ...

Жена упита за децу и друге потребе у кући. — Пиј, па ћемо кући! — одговори он нестрпљиво. Али, осетивши вино и слушајући певање, дуже се задржи. Домало униђе и Павле. Долази из друге крчме.

Павле, испивши своју, седе до њега и наручи једну литру на свој рачун. Пијући његово вино, Илија осећа некакову тегобу у души, ужима се, али — како ће друкчије?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

је глагол пити, а између њих је та рујна будућност која се сипа и пије, па је она рујна зато што подразумева рујно вино из нашега десетерачког културног памћења.

томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе цвеће црвено.

Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви. Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника, који очекују нафору

Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника, који очекују нафору и црвено вино. У поезији се, уосталом, снагом синегдохе увек може поменути целина уместо некога њој подређеног дела, што по правилу

(3) Стари морнар стрмоглављује се у море – Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

А то нас упућује на потпун преокрет: кад песник одлучи да у нове мехове налива ново вино, па и сам постаје други, нови.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

познатим качаром Сеном Дурутом оправљали више недеља укопане у виници огромне каце сличне великим стоговима, бачве за вино и ракију, крбље и бурила у којима се преноси вино по целом крају.

укопане у виници огромне каце сличне великим стоговима, бачве за вино и ракију, крбље и бурила у којима се преноси вино по целом крају.

Цигани са дефовима и виолинама. Мушки се До вечере пила ракија, богато заложило, па окренуло старо вино, не из чаша и белића, но из правога меднога кондира од три старе оке. Само су два турска првака продужили ракију.

— Што да не, ако је Бог дао, Богдана!... То ми закон не забрањује... Е, Вино и крметину само не спомињи... Дај донеси да попијемо по коју!...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Нађе бабу. Баба царица. Она седи за трпезом, — пир, благовање, А велмуже и бољари стоје око ње Па јој точе старо вино, оно заморско.

Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба. Исто с’ пије кад се пође, кâ што с’ пије кад се

“ Тад’ је била сетва, Данас је већ жетва; Ђаво жање коров зрео — А то је и хтео. ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија.

Ал’ намастир није вино никад радо давô, То је вино калуђерско аутономно право; Зато ћу ти наздравити с пуним срцем жеља: Да ти Бог да

Ал’ намастир није вино никад радо давô, То је вино калуђерско аутономно право; Зато ћу ти наздравити с пуним срцем жеља: Да ти Бог да среће, здравља, воље и весеља!

Сад испијам чашу, да вино не лáпи, Да „злотвора“ у њој не буде ни капи. Ти сад чини своје, а ја ћу се смирит’ — Ал’ зато ћу ипак кроз тарабу

маџарат, маџарско вино. мирта, мирча, зимзелено дрво белога цвета; венац од мирте и данас краси невесту при венчању.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то

) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то пан бог пожена.

Краков, Станислав - КРИЛА

На пољу је била најлепша ноћ рата, а из шатора је ударало на просуто вино и пијане душе. Васељена је била пуна црвених бакцила.

И онако су тих дана опет стрељали једнога. Војници су примили вино и недељно следовање у дувану. Целога се дана шишали, бријали и прали кошуље на потоку.

Ускоро је Душко спавао, на голим џаковима и коњским ћебадима, и није сањао ништа, јер се у главу налило све испијено вино. Душко је јахао дуго то јутро. Ноге му се уледиле, иако су узенгије биле обмотане сламом.

Петровић, Растко - АФРИКА

Девојке доносе вино и кад ми одбијемо да га пијемо, пију саме, брбљајући између себе, из црначке учтивости, правећи се као да нас више не

Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ на саму помисао да тако не морам гледати у губавца и коњушара.

Држи га неки обућар који своју тезгу увече претвара у бар. Трећи бар је још за угао даље. Пијем вино од палме, врло алкохолно, и одједном већ на другој чаши осећам одвратност према том пићу које није за белце.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Разуме се да је за првом чашом дошла друга, трећа, четврта и тако даље; па онда мезе, па онда вино. У томе јавише с предњих положаја да се код Турака не опажа никакав покрет, све је мирно и по свој прилици Турци данас

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију... Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами. Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже.

Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича... Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато!

Да би им најзад објаснио, Пера је кинуо тако снажно, да је све чаше с вином претурио. Сви смо скочили да нам се вино не сручи на крило. Русима се допао овај начин објашњавања и стадоше Перу да љубе. — Ми... ви...

Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто. Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси. — Једино те „шпасава“...

Сергије Николајевич се засмеја и испусти чашу. Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна!

Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија. — Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“. — Ах, браћец — пао „Фикус“ у занос — широкаја земља Русија...

— Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и... и команде места, која је дошла да нас „пождрави“. Потпуковник одбија вино.

— Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа.

— Ово друго, грофе, чини деведесет и девет твојих разлога. Молим... Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не.

су силазили са фронта, било којим послом, или на путу за Солун, свраћали су у трупну комору на ручак, вечеру, добро вино И пријатан разговор.

Капетан узе флашу и окрете се према светлости лампе. — Ово неко нарочито бело вино? — Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света.

— Ово неко нарочито бело вино? — Расте у овом бунару, испод прозора — додаје Коста. — А, решили смо да више вино не пијемо — вели ветеринар Света. — Богами, то је лепо од ваше стране — као одобрава Коста. — Слике голих жена немате.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

у поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо непента, па одједном заборавио све ове стихове и све што се у овој књизи

Јован Пачић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК НЕВОЉА Немам дувана, Новаца немам, Немам сира, Немам сланине. Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку.

Дакле ако исполните наше прошеније, хоћете учинити себи вјечни спомен, и ми ћемо често пити рујно руско вино за Ваше здравље.” У већ споменутоме свом чланку Н.

Пиво је скупо, Вино још скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Таљиге су скупе, Кола су још скупља, За каруце много ишту, Пешке не

701—2, бр. 561, под насловом Напитница, без ознаке аутора и у следећем скраћеном облику: Пиво је скупо, Вино је још скупље, За ракију новац немам, Воде не могу.

са песмом Невоља: Докле ћемо с’, побратиме, ’вако скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати? Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кад се врати' — а оно све стоји готово на 'ној равни пред џамијом. Рушим ти ја крметину, пијем вино, а 'оџа једнако учи. Учи, 'оџа и ја сам учио! Ту сам 'нако кесеџијски ручô и покупио нешто намета.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно

О, што нисте с трубама и хордом Химне звонке просторима вили, Крвили се са татарском ћордом Из лубања празних вино пили?

Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене. И видех у њима Сву чар, о којој тек се привид има. И моје очи греха су се криле.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈОСА (одлази). ИИ МИЛИСАВ, ЖИКА МИЛИСАВ (који је отворио фасцикулу, дреши је полако). Мора да је било овогодишње вино? ЖИКА: Зашто овогодишње? МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос.

ЖИКА: Зашто овогодишње? МИЛИСАВ: Па ето, већ другу си тестију воде испио од јутрос. ЖИКА: Није, добро је вино било, него много, много, брате. ИИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (улази, понизно гужвајући шубару у руци).

МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш. Што ти је живот, мајку му, човек није кадар ни заклетву да одржи, а камоли што друго!

'Ајде, нека ти прође засад, само да промениш вино; ооно вино ти не ваља. СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити.

'Ајде, нека ти прође засад, само да промениш вино; ооно вино ти не ваља. СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити.

СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити. ЖИКА: Е сад, хајде тамо код господин-Виће.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1856. МИЛА „Вина, Мило!“ — орило се Док је Мила овде била. Сад се Мила изгубила: Туђе руке вино носе. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Нема нама Миле више!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек. Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд. Знам, на истини је ово, и плеле би се у венац душе.

Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном. Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Све је било друкчије. Познавало се то по чашама винским, у којима је, истина, било најбоље вино, али никад не напуњене до врха, да се прелива, већ чисте, са по два прста колико треба празне; по чистом уоквиреном

А нарочито ако је добро, масно парче меса, пазио је да га он не узме, да се не покаже грамжљив. Чак се и вино, као пре док је био отац, и сад износи. Али он, реда ради, само окуси.

Он се реши. — Идите ви, ја нећу. Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу? Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде. С осталима посла и своје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Демонима се, с једне стране, приноси жртва (погачица, вино, вода, со, цвеће), да би се одобровољили и са њима начинио савез, али у исто време, као да ничега није ни било, они се

На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57). У народној медицини г.

било познат наркотикум и Рауѕцхмиттел ‹= опојно средство›, као и вино, Сцхрадер, о. с.). Отуда се десило да се, с једне стране, од сетве па док се не оснује и не изатка, стално предузимају

И у домаћем, и у јавном култу често је она у вези са вином, или са сољу (упор. сталне изразе какви су »вино и п.« нпр. Вук, Пјесме, ИИ, 1, 48, 70, и Посл., 6167: »Тако ми соли и хљеба«). П.

Кад човек издахне, док је још у кући, меће му се више главе п. (понекад п. и вино); и од тога тренутка па приликом сваког помена, посебног и општег, домаћег и црквеног, п. је неизоставна. П.

Чини саставни део лека од трипера (СЕЗ, 14, 236), и за коње од гонтураћа (ібідем, 350). Вино, у коме је потопљен стуцан корен р., треба да пије коме се клате зуби (ЗНЖОЈС, 14, 71). Р.

слева надесно (уз молитву), па га преломе и на обе половине наспу помало вина. »То вино срче домаћин и гост, и то тако да домаћин срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са

Ћипико, Иво - Пауци

Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе. Отац гаси божићну свијећу

Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.

То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.

— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином. И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси. А кад бијаше да плати, показује крчмару петицу, размеће се по столу с њоме, а неће нипошто да плати.

и поздравља те. Петар се први диже и погледа на друштво. — Вријеме је да се пође, — вели, и помисли: „Ионако их је вино добро прихватило!” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се.

Па по сриједи је и газда Јово; није за ништа његов настојник Васо око њих облијетао и плаћао вино, а и Петар их је частио, па неће да се никоме замјере. Суд најпослије поништи опоруку као незакониту.

На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино. Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно

— Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи, — опази Раде. — Таман си погодио!.. Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... Не будали!

— Таман си погодио!.. Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... Не будали! Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза...

Дуго је што се с њиме познаје и што од њега божићње вино купује, још од земана кад му се отац одметнуо у хајдуке. Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало

Главом ја, одговори Раде, — упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: — Што бје од Илије? — Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан!

Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нигде је не нађоше. Попила ју је жедна земља, истопила је месечина, склониле је од нас виле небеске. Данима смо уз вино препричавали своје згоде.

за једним оваквим јутром, и сад кад сам се нашао у њему, осећам се као да ми је душа празна мешина из које је истекло вино. Зар човек збиља не може да издржи слободу?! Матија Стајао сам ове ноћи да не бих заспао.

Оно што је за њега игра за тебе је казна. Што ниси седео, Дадара, под тремом у хладу, пио рујно вино, јео јаловицу, штипао за гуз неку дебелу и масну дупљару? Шта ти је требало да њушкаш? Шта се тебе тичу туђи мириси.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира

Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце је на зреник стало и врео трепти зрак.. Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак. Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после...

И ако мудри овај збор Неслоге дигне старе, Утопићемо братски спор У вино, у пехаре! Ал' ти се ломиш? Поглед твој Талију само тражи; Ти цели живот дајеш њој, И њен те немар дражи.

Воштаница тихо на столу му гори, Оборен му пехар и вино просуто... Налакћен на столу он је мрачно ћутô, Као тајни ужас да му душу мори Но безумно рука полетела мачу, Кад се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту се прже слатке кесеге, витке кечиге, пече широки шаран, спрема свежи ајвар, и хлади смедеревско вино. Онамо ми ваља поћи!

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено. Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш! СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио.

Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам...

се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то тражи од мене. Ох, дедо!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знам шта су имали и колико су народу давали и оставили... Ја им знам намештај, и коње, и сребро, и вино... Ја им знам збирку икона!

Жмури и сањари. Дохвата са столића смокву или бадем, пијуцка хладну кафу и неко слатко вино, из особитих шољица. Шије лутке, и плете асурице као оне на којима Муслимани клањају.

— Не раде они то увек, само у суботу, увече, и не баш у сваку суботу... Понесу вино из подрума у спаваћу собу, закључају се, и нико их не сме звати.

дебела сремска јесен, кад виногради, они са старом лозом и они са американком, изгледају као нека бескрајна свадба. Вино се лије, ораси се тресу, суџуци се месе; умазан је од шећера и шире цео Срем. Тако читав месец дана.

значи узети гробареву ћерку с православног гробља; задушнице, даће, парастоси, научили су Миркову Селену на пите, на вино, на пилав. Добри Мирко тад поче да прима и флеке, испочетка некако кришом, отприлике као Ната шиће.

Па се Харисијадес јако закашља. Јелена одмах скочи, донесе прашак, и на сребрном послужавнику грчко вино у лепој боци, ванредно умешен хлеб, и, место маслинки, мало сушеног воћа.

Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством.

— Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са задовољством. И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи. Харисијадес говори обично обичним говорним језиком Грка, и

И шапће: „Артос, оинос”. Свечане речи. Харисијадес говори обично обичним говорним језиком Грка, и хлеб и вино, кад је за ручком, зове: „псома” и „краси”.

А кад једе само хлеб уз вино — грчко народно послужење — онда се служи речима писаног грчког језика, лепшим, звучнијим, свечаним језиком нације

— Ходи, мила, послужи се: артос, оинос, вино с меденим срцем, како каже наш Хомер. — Хвала, не могу. Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови

Харисијадес, који прилично пије, као и многи његови сународници, појео је оба комада хлеба и испио све вино. Смирио се, разведрио се. — Јелена, има право и Морфидис, имаш право и ти: треба рађати децу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ком делу вино и јело није оскудевало. Пошто свој посао сврше, предаду свога роба началнику с додатком да га, као роба, на каков оће

тренутака« МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу Гудурици) МАМУЗА — (фиг.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш.

Претвараш вино у воду и воду у вино; црно замазујеш белим, а бело црним; дижеш мртве Лазаре из гроба, а живе Лазаре сахрањујеш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино. И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила... Од рода се саломила...

ет... „феѕт“. — О јес, о јес... Посилни на великим послужавницима приносе расхлађено вино. Куцамо се чашама. — А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше.

— Овај баш ревносно изиграва нашу савест! — љутну се Топлица. — Посилни! — викну Живадин. — Дај вино. Топлица га као теши, и помало подбада: — Е, није вајде, имаш укуса... Живадин попи наискап чашу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа се вино; Гојно се слави славље.

Стари морнар стрмоглављује се у море Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија. Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба.

изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што сваког месеца примах ја од те драге.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

СТОЈАН Кошто, песму! Глас твој! Само твој глас! Марко, вино! Вино, сву младост да испијем! (Грли Митка.) Ох, бато! МИТКА (болно): Беше моје!...

СТОЈАН Кошто, песму! Глас твој! Само твој глас! Марко, вино! Вино, сву младост да испијем! (Грли Митка.) Ох, бато! МИТКА (болно): Беше моје!...

Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно. ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко.

Имао сам мајку. А мајка за младост није. (Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино? Служи газду, још сада, па после, можда, смрт ће... (Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку.

Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«.

још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«. МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса.

Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем, Дертови да си разбијем.

Брат је брат! Једно млеко смо сисали од нашу слатку мајчицу. И, боље ја, него он! Више у механу — не! Вино — не! Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И АЛИЛ-АГА 310 28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА 317 29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН 332 30 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО 351 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА 356 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН 368 33 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ

Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино, ни шеница бела! Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена!

је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити.

Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска истина да је Марко признавао власт турског цара и да је ратовао за његов рачун.

Док сви сватови пију, Марко, који је познат као „тешка пијаница“, не окуша ни вино ни ракију, трезно размишља о латинским замкама, и саветује своје друштво да седи под оружјем.

јунаштво Марко Краљевић и Вуча џенерал, Марко Краљевић укида свадбарину, Орање Марка Краљевића, Марко пије уз рамазан вино и у другим песмама. Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце.

такви су: „Још зорица није забелила“, „Честе књиге иду за књигама“; затим они који почињу речима: књигу пише, вино пије, кад се жени, коње јашу, славу слави, храни мајка, рано рани, бога моли, протужио, разболе се, санак снила, кличе

о различитом пореклу (у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија): Прођи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку, у чисту те свилу завијала, а

у кнежевој клетви у Мусићу Стевану), понекад се понавља обрнутим редом (на пример, у песми Марко пије уз рамазан вино).

Брђанин; господа хришћанска трипут моле Ђема: Богом брате, Ђемо Брђанине, ту нам немој објесити Марка, неће родит вино ни шеница, ево тебе три товара блага!

Те личности су кнез Лазар и Милош Обилић. Лазар је слуга код цара Душана, такав слуга који служи вино и готови вечеру. По своме друштвеном положају он не може да се ожени сестром племенитих Југовића.

Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино ви шеница бела! Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...

А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће. ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако

тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним речма Могао разблажити и потешити, — Већ ако добро вино И лепозрачна, смешљива жена?

Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу.

Особито свакој растлици своју разликост даје, те на маслици с воде зејтин рађа, а на лози вино; на разлики дрвети, разлико и воће бива. Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје.

И један уписа у својој цедуљи да је вино од свега понајснажније, јер оно свакога човека може с ногу свалити и најпаметнијега изумити, ко га много пије.

Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино пију. Они у Јудејској земљи им чисту пшеницу засејаше, а ми с верним српом класове пшеничне жњемо.

себе одевању и повише новчаном стицању голема нам је старост, а очи и мисао на туђе трапезе испијајући долије, и лепше вино пробирући. Како не би то на зло нам слутило?

Човек се у беди и бризи кали. Не заборављај се Бога, који те храни и ода зла брани. Познаје се у коме суду вино има по куцању и по мирису. Напасти ће ти сиромаштво кано зао путник. Свакад се уче, а никад се не уразумљају.

И куће им над, главом прокапљују, а лактови свакад продрти. Масло и вино с хлебом људе весели, ал' лежаци бавећи се све о тому, своје домовине смањују.

Другом злокобљење, оном и заврат пада. Свакад је бољи стари војак неголи нови и вино старо сврх мушта (нека понапре бујна памет и крв преври и лепо се уталожи, да на мери стоји, и потом млазове пуштати

огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли, турли јеџеци, хубаво изборли вино, слатко јето и пиће, с говењем служење у вољи, свако чињење многих са свију страна мита и пеђкеши, туштени милкови и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна изискивала је те је дошао баш у онај крај где је црно жупско вино било мало скупље од воде.

остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и у новцу и у времену: пиво је скупље, а вино јевтиније, и, што је главније, не дангуби, — добива у времену, јер се од жупског вина много раније опије него од оног

Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот“, како га је бог створио. Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.

Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот“, како га је бог створио. Сада је веран и сталан члан те компаније циганске.

— Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона. — Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зарад тебе, Зоне!... У лов идем, пушку не испалим!

— Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона. — Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зарад тебе, Зоне!... У лов идем, пушку не испалим!

), части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’ — вели Милисав — ни погледао на милион, него

Запеваше онако мало оријенталски — тихо и сањиво, мало кроз нос запеваше: Кад ја имам рујно вино, — зашт’ га не пијем? Ај-хај-хај! Кад ја имам чарне очи, — еј, зашт’ их не гледам?!...