Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сад, кад је време радњи, џанум, ти пијеш, као да немаш куће, мајке и жене! Направио си од себе нигде и ништа, џанум! Винограде си баталио, стоку си напустио, њиве распродао. Пијаницо једна!
— Хе, учо, — рече кмет Радован, — а што си се тако замислио, као да ти је град побио поља и винограде?... Учитељ се диже са свога места, па се рукова с Радованом и Николом. — Много којешта мислим, брат-Радоване...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сутра 7. извезе Карађорђе топ у винограде параћинске, опали на Параћин, Афиз-паша побегне. Карађорђе није пустио војску у Параћин, будући је оно други пашалук,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро? — Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Можемо, фала богу. Црква богата; има толике дућане, земље, винограде, а и готова новца доста. Него, извол’те. Пођоше. Поп Спира продужи са подацима о стању цркве.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује. Онда иде из вароши у крајње, пусте улице, у њиве, винограде и тамо сам пева, лута... — — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Силазио је на падине, засађене воћем, кроз Бечку шуму, а, око вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.
Теодосије - ЖИТИЈА
Нису имали земљеделства, не занимаху се куповином за живот, нису обрађивали винограде и њиве, него је сва њихова брига — молитве, и сузе, и да умом вазда приањају к Богу.
Унутра у манастиру сазидаше многе палате двоспратне и троспратне, једне у име оца, а друге у име сина. Насадише многе винограде, и трпезарију раширише И осликаше, и метохије измоли ше од цара Алексија, који је тада управљао скиптром грчким, и
А од прота измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара, са овим и Светог Георгија Имологите и Светога Николу у Милејама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Срби нису смели без Арбанаса излазити из вароши, нису могли имати своје њиве и винограде, ни боље куће и дућане; нису смели носити боље одело и могли су се бавити само нижим занатима којима се Турци и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Њен отац, још пре него што су се наше мајке родиле, прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да стави као улог, ставио је своју жену, једну из породице
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И сан се испунио. Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати. По томе наравно да је и добру кућу водио. Лако му је кад је пуна кућа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
код једне чесме, оставио је своја кола под неким шљивама, пошав низбрдо, праћен гомилом радозналих кроз прекопане винограде и трновито жбуње, до куће у којој се беше сместио, то лето, митрополит.
кров дрвене црквице, под великим храстовима, а међу њима широк видик који се отварао у даљину, у долине, у травуљине и винограде, за којима беху густе шуме.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Младожењи.) Знате, ваш покојни отац, толике муке, то јест! Пак шта је било? Оставио сину кућу, винограде, толико добро, пак отишао, то јест, под земљу. ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити.
Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити.
) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај. Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две или три? - уверићете се, то јест, свашта доста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио. Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин То после отишло...
Мало по мало преклопи му имање. И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити. Продаде им све њиве и винограде. Он се пропи, пропаде — узедоше га душмани на врат! Сад је кријумчар. По недељу дана дома не долази нити што доноси...
По улицама које воде у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на
У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут
А крцкање товара на друму све јаче. Већ се неки, који су обрали винограде, враћају кући. Димови ватрâ које су почеле да се гасе вију се гушће, лелујају се, истежу и улазе у маглу, те се
Ништа. Проста, мала варошица, опкољена виноградима и брдима. Са удаљене станице довезете се кроз винограде. Од „баждарице“ силазите широким, пространим улицама, које бивају све тешње и тешње, што се више улази у варош.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Идејо мудра летења и мреста, и винограде што трепериш смислен, да грозд ти схвате неписмен и писмен, у топлој струји очувајте места, из којих точи благост
Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав гостопримства, а
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Разуме се, они кажу да су организовани! Међутим ми знамо какви су они. Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гони их, неко их гони. Паметни, мирни људи седе са мном. Ја их питам за винограде на Рајни. Јесу ли још пуни сунца? Питам их је ли истина да су Шпанији понудили локомотиве јевтиније него ико.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде. По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да у томе некакову задужбину чине, саздали су им с великим трошком велике манастире, дали су им испочетка њиве и винограде, а потом села и људе да им работају.
Епископи черногорски, стари Сава и Василије, имали су и у Маинам своје домове, винограде и маслине и мало подаље на Стањевићи свој манастир и дворове; и тако би често с њима бивали.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“ „Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Међу њима мало је ко памтио или хтео да памти велике турске баште и мале српске винограде који су се у низу простирали дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И као да је она некако ближа звијездама него остале тачке земљине коре. Сјећам се из дјетињства одлазака у те винограде.
и с њом скопчана тегобност путовања чинили су да је удаљеност изгледала несравњиво већа, па су стога одласци „у винограде” подузимани ријетко, с дугим премишљањем, и не без неког стварнијег разлога.
Зато је одлазак „у винограде“ представљао за све у кући сталну жељу и неистрошену радост којој је подржавала чар њена тегобна и ријетка
Дједови одласци „у винограде” постављени су однекуд на велику ногу, с изврсном обредном помпом, и имали су вид похода. Пред начелничком кућом на
Кад је у винограде одлазила и бака, а то је бивало много рјеђе, путовао је још један мали туш, још преносивији од дједовог.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске пашњаке и винограде, где сам провео своје најсрећније дане детињства.
Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске пашњаке и винограде, где сам провео своје најсрећније дане детињства.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господар је на шкољу, у доцима, гајио винограде, а уоколо њих расле су маслине, па је почешће долазио да обрађује и реди земљу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен, у бисагама пара доносио, имао толике чивлуке, њиве, винограде. Чак и паше по својој вољи бирао и намештао. Па о оцу, који је у турско време од свих ага и бегова био бољи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Та се одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и стоку уводи.
Ћипико, Иво - Пауци
премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи, винограде, поља и дрвета... А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају...
— прикори га жена. — А зашто не? Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... — А што вам син из Америке пише?
— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку. Иво пође у шетњу. Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови , из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста
А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде. Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник. О камати не треба ни говорити.
Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се
ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит' своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина. Сада вам пишем једну нову. Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту реку, па проћи кроз целу Мађарску, прегазити
Пред вече вожња колима у поља и винограде или чамцем по Дунаву. После вечере игранка, концерат или позоришна претстава у павиљону, све у режији пуковниковог
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наилазили смо и на знаке питомине, на гумасте смокве и на мале винограде. Нарови су расли самоникло, као у нас трње. Могли смо раскопчати и шињеле. Милан кувар почео се већ знојити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се да ће сад све настати као на шареним сликама Пољопривредних календара, Где на једном крају окопавају винограде а на другом крају Котарице грожђа односе. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дођете ка Костуру граду, вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит винограде“. Ви немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не
иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде, ко је тебе мене засадио никада те веће брати неће!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Радуј се плодовита маслино, много масти принесшија елеја, Христа, јего ж тиме излијаное миро, радуј се винограде истини живот ни грозд вазрастивши!...
Пустих плахе кише и градом потукох ваше воћњаке, њиве и винограде смлатих у земљу, род вам земљани пожех, а ваше злобе и тврдиње не могох скршити ни ви к бољем преломити!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јер ево, брате слатки, сасвим проста ствар! Чорбаџи-Замфир има куће, дућане, чифлуке и винограде, а господин начелник, јопета, није с раскида за какав добар крканлук па још кад је и муфталук, — па се то некако
ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би’ уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, воденице и винограде!... Части ми моје, — не бих! А ’није мало кад се човек у своју част закуне...
Мане је обишао своје винограде, свраћао и поседео још у некима, а кад сунце већ на смирају свом беше, врати се и Мане не уловив ништа.