Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Кад се већ зора укаже, наши даду знак те се сва војска наша, кроме коњика, прибере на једно брдо у винограду; ограде нешто шанчића од прошћа Турци нагло ударе тако да су барјактари до прошћа барјаке доносили и над шанац
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Еј, попе, немој бити луд! — виче што игда може Живадин из куће у брду према попову винограду. — Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!... Аја, попо Вујица чита, не шали се.
донео учитељу јеину а не попу, да се деца нису играла никаким другим »утварама« осем поповом капом, коју је он у винограду, бежећи од града, заборавио, те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп Спира је сутрадан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О МЕРОПАХУ Меропах да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се. Нестало је међа, граница. Све је једно.
Јер је знала, сигурна је била да ћемо се овде, у винограду, помирити. Да ћемо, као и лањске године, с једног чокота заједно брати грожђе, да ћу да мећем у њену котарицу, служим
Изиђох из долине и почех се пети нашем винограду, који се одмах познавао по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и спречавало
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идући овамо онамо уморе се од дуга путовања, па стану у једном винограду код неког пудара да мало отпочину. А кад се одморе, каже грозница пауку: — Ја ти нећу одавде даље корачати, јако сам
Кад тамо, а у његову винограду нема ни једног гроздића, ни једне бобице, јер је медвед, док је чувао, помало јео, док није све грожђе појео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце зрацима својим као да је миловало крцато виногорје. Близу врха назирали смо у једноме винограду неку нашу скривену батерију.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Висока јела до неба, Широке гране подвила, Све равно поље прекрила. У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Напротив, мисли на то и то ће те брже подићи... А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено. Башта у винограду биће прави рај.
Играћемо се по винограду као права деца, знаш ли, као кад смо били вереници и кад си се ти скривала иза великог ора код бунара?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја — одговори она — само кад доживех да опет видим ово!... — Гле, види се дуд у вашем винограду. — Ено и забрана!... Како се тамни!... — А врбе поред реке... извиле се тамо и амо као змија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Многе ноћи провео сам у винограду моје мајке завијен у овчију кожу под отвореним небом и посматрао звезде које сам гледао пре петнаест година, када сам
Пошто сам прочитао два тома Хелмхолцових предавања и јавних говора за време лета у мајчином винограду, што ми је пружало необично задовољство, почео сам да се осећам готово покајнички.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]” 86 Најдаље докле је дошао, то је текија накрај вароши. А ниједном га не затичемо изван вароши, у пољу или винограду, како обилази летину или надгледа аргате, али га зато видимо у породици како ритуално седа да обедује и ритуално
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако на Спасовдан пада киша, то шкоди црном г. (ЗНЖОЈС, 19, 198). На Нову годину ваља појести у винограду главу од веселице, па ће грожђе добро родити (БВ, 16, 1901, 97). Да не би тице чиниле г.
Да не би тице чиниле г. штете, треба на Бартоловски пост пре сунца начинити у винограду страшило (ЗНЖОЈС, 18, 83; 19, 210). На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.
На к. одлете и кола намазана вештичином машћу (СЕЗ, 41, № 180). На к. пада ала која сатире грожђе у винограду (ибід., № 114). За к. залепи се Смрт, коју је баба надмудрила (ибід., стр. 487). На дивљој к.
(којега је било у сваком винограду), тако да се његово семе расуло на све стране ЖСС, 139 ид). За семе од с. добијено на тај начин држи ‹се› да је лек од
42, 1964, 402 идд); у Алексиначком Поморављу, по аналогији са житом, »божјом брадом« се назива и последња гиџа у винограду, са које грожђе »смуљају и вином окупају ту лозу« (СЕЗ, 83, 1971, 163).
је због њене магичне моћи — до идуће сетве на прозору, »над кућним вратима или амбарима«, на стожеру (о вршидби), у винограду (СЕЗ, 70, 544 ид; 83, 163 ид; 68, 100; ГЕИ, 9—10, 127 ид; упор. и Срп. мит. речник).
Ћипико, Иво - Пауци
Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. На тежаке пазио је брат му Марко. Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.
Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду. Иво пристаде за њима.
Јуре разгради и уљезе у своју ограду. На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати. По винограду плива вода, к'о да је море. Иво засве загрне ногавице и уљегне. Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима.
Лако за те...” Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду. Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише.
Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове. Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. — Лако је за те, ти шеташ!
Убере био грозд и — слатко зобље. Тако ишчекује друштво у винограду. А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!... Зови ми вође одељења... Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
– обећавало веће Освете за крв, за јед, за ову ноћ у винограду: Кад избезумљена од ужаса не могаде ипак побећи од мене, Но само псујући показиваше ми прси од модрица шарене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Има отад седам годиница, већ овуда нијесам прошао“. Истом они у бесједи бјеху, док се прамен запођеде таме винограду уз равно приморје. Погледаше три српске војводе, ал' ето ти Љутице Богдана и са њиме дванаест војвода!
Оста јадна саморана мајка, она кука како кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде, ко је
кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде, ко је тебе мене засадио никада те веће брати неће!
близу до Котара, ал’ говори Јанковић Стојане: „О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама, коме ли је допао у руке“.
говори Јанковић Стојане: „О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама, коме ли је допао у руке“.
Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а
Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој
га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама зато известићу вам што ћу ја учинити томе моме винограду: разбацићу ми око њега обграду, соборићу дувар, оставићу га пуста, необрезана ни опкопана; нека да свашто по њему гази
јелени женили планинскога извора воденога, колико је њено срдце желило к Богу, источнику живу; ни лоза се тако у винограду разрасте а ни дрво се које у воћњаку расцвета, а ни у добромирисној башчи које цвеће указа се, како но што је њено
онај вишак сирота и удовице да би себи сабрале штоно је Бог заповедио да тако буде: обирак, заборавак ли житу, воћу, винограду да не чини домаћин: нека оно остаје нејачим а што још из тога претече да буде пољским птицами и осталој животињи.
губећи помор, изнутра дрхат, — а ни со тим не освешћујемо на боље, да не узбудемо најпосле прилични јеванђелском оном винограду угледном, замилованом, лепо посађену, обграђену и са свачим наспорену: с бунаром, с чардаком, с воћем напуњену.
И тако ће остаљена бити кћерка сионска јерусалимске цркве ка једна колиба у зимно доби у обрату винограду и ка у воћњаку обрату чардак, — од злочеста посла. И бити ће кано град когано за много опкољена бију...
Но сад, што о том винограду божију велите? Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и
без ногу а добро види и може свашто смотрити, те ће тако добро бити, а они сами не могу ми ништа штете учинити по томе винограду и воћњаку ни га обирати.
И одговори му хроми те рече: — Ао, мој брате и друже, да би то теке исто могао видети како је овде у винограду нашега господина свакојака красота и дивота за чудо лепа и слатка за јело.
Да зашто си ти сам чинио зло и покрао си воће по моме винограду? — На то се слепац препаде за сам себе те рече господину: — Мој добри господине, ти знаш јер сам ја слеп, та ако бих и
У винограду је вашем отпрво чинио штету дивљи вепар и озобљивао га је излазећи му на њега из луга. Овце су вам клали и јели вуци.
И како ћемо то вино за нашу потребу преузимати, добри винограду радилац Христос поучава нас о том те вели: нико не сипа новога вина у старе мешине.