Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стигоше пред кућу Ногићеву. Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. Ногић закуца на вратима.
Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!... Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Од ње, добро напуњене, заударао је проливен гас и вио се густ, чађав дим. Из оне мале собе, одакле су га изнели, била је устајалост, утопљеност, док је из велике собе, као
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Живио је срећно и задовољно, али на своју несрећу потеже те му умрије жена. Вио се подуже онако сам и кунаторио без женске руке у кући, но не могаше тако занавијек остати, те се ожени по други пут.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поред ње упознао сам радничку Ријеку. Затим се био верио (а после и оженио и растао) са малом Вио, ћерком председника општине. Поред ње, упознао сам Фијумане, као талијанске романе.
Нисам ја упознао само фамилију Вио; играо сам ја, под расцветаним воћкама села Драге, и са кћерима и сестрама радника, и није ми било лоше, нимало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Класови кô влакови, а снопови кô попови, те ти дио стогове кô царске дворове! На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре!
здрав ми одио, вазда барјак носио; барјак ти трептио, а ти под њим као пеливан летио; здрав ми био, јуначки га вио како би сам хтио и желио!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Отац прота опипа се при том по своме црвеном појацy који це угледно вио око гојазног, округлог трбушчића. У томе баш попесмо се на један брежуљак и наш кочијаш тек наједанпут викнy
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да ти ниси српска мома, Ја бих теби хвале вио, Ја бих тепô ситно, лепо, Не би л’ ти се умилио. Ал’ шта зборим, куд заиђох!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Кô танка жица гласне тамбуре, Додиром сетним срца боланог — Час меко, нежно, а часом бурно, Дрктајуће си вио гласове... БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Што нисам птица која!'' Све тако уздишем стално. Да сам ја лака ласта, Ја бих се теби вио, И где ти прозори стоје Себи бих гнездо свио.