Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У живопису и у музици уживао је. У нашем селу беше један дилетанат у виолини. И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
«), док ју је управник школе пратио на виолини. Месне лепотице су се надметале која ће се више допасти Песнику и, ко зна, можда тако ући и у неки његов сонет.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Човјек мора јурити увијек напријед за успјехом, чак и кад му се неће. И у овоме, као и у твојој виолини, као и у свему другоме, ако се мисли нешто постићи, треба бити професионалац успјеха, снабдјевен професионалном
Знам ја већ те ствари! Није ствар у виолини или перу: ствар је у човјеку, мили моји! Ипак, каткад сам покушавао да их послушам.
Ти су људи у ствари виртуози свога личног ја. Свирају по себи као по виолини. Наша је струка култ свога ја у највишем степену.
У малом удубљењу за оркестар неуморно сам стругао на виолини, по свим провинцијама старог континента, бесконачни цоуплет из Гејше или неумрле Матсцхитсцхе, с новим текстом у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Могао бих га објаснити овако: Конац без тежине разапне се између два ослонца као жица на виолини. На једнаким размацима по концу се распореде куглице, рецимо сачме за птице, једнаких тежина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са њим у команди био је и нови, млади ветеринар, који је свирао одлично на виолини и још уз то певао. О свирању и песми ветеринара Свете и смеху капетана Радослава говорило се целом дужином фронта
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини, танци минети, — Не може међ људе без тог поднети. От године от две дечицу уче Угодити момком — како не муче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
концерат или позоришна претстава у павиљону, све у режији пуковниковог сина Јована, каснијег дипломате, виртуоза на виолини и клавиру и стручњака за сва питања уметности. Тако су прохујали летњи дани као кратак сан.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
точи, И револверски пуцањ, То: грамофонска плоча, У обртању, прстом својим изазвати арију, То: гнездо ластије у виолини Целе зиме остаће без звука и без птица Та топла кућа селица.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и он, који је некад на виолини концертирао и изводио Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, свира сада у неку олупану и изгужвану трумбету какве