Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Баш да она четири бега и погину од ̓ајдука, тврда је вира на коју сам те довео, ти се не бој; твој ми крмак пред свом овом ордијом на образу висио, ,ако те не изведем на оно
— Онда капетан узе везен јаглук, баци Јанку у руке: „Ето вира!” — Цинцар Јанко развије јаглук и рекне: „Ово је марама, камо прота, прота?
” — Цинцар Јанко развије јаглук и рекне: „Ово је марама, камо прота, прота?” — Капетан: „Ту је вира завезана, сад ће и прота доћи”. Почесна ова моја парада сва стоји на коњма, не сме нико да сјаше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...
— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде
Ја сам је и набавио капетану. Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!... Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ере говоре јекавским или ијекавским дијалектом српско-хрватског језика (млијеко и вјера наместо млеко, вера и млико, вира осталих српско-хрватских дијалеката: екавског и икавског).
И сада она о Ђурђеву дне „искаче и чешља се“ код овог вира. Судећи по Гњилану и код њих су развијене реалистичке особине и предузимљивост.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији. ДРУГА ГЛАВА Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку,
Завиривао је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке
Завиривао је од вира до вира и плачним гласом питао рибе јесу ли у води видјеле џак с мачком, али оне су само мудро ћутале и ћутке мудровале
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Стипе сав блажен раскрави се, па ће, као да му је сињи терет пао с душе: — Е у какви нас страх утира, пасја вира, својом устром и својим шкарама! Да не би твоје бистре главе ћаше нас отират у били свит! АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега трона, у жаркој јези Врховног тринома, из чијег вира, уздрхталог вално, тек крхка форма труди се да шчврсне у кам, и плавет, укрштаје крсне.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у дну твога вира. Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане.
Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. Једног јутра, свечан и узбуђен, на обали, крај вира зеленца, измуцах ти, првом слушаоцу, своју сјетну пјесмицу првенца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мало глиба и чуо промењен говор, тад му је синуло: он се не буди из сна, него устаје из смрти као велика риба из вира. Добро је, рече, ако је таква воља да поново видим земљу своју и воћке у мом крају, крећем!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
кавијар, јесетру, Димљени лосос, гомољике, Пршуту сушену на ветру И ђаконије друге толике Дајем за пастрмку из вира, За мрену из речног муља, За комад овчјег сира, За чанак маслиновог уља, За комад завичајног неба У јазу крај
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком. Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви.
“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком. Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом.
Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом.
Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!
„А шта, нећеш да нам кажеш!“ „Ја, вјерујте ми, не знам у сну што зборим нити шта је то вира!“ Да га је ко боље пазио, опазио би како се Јанко мало збунио, то му се видјело на очима, но људи преметнуше говор на
Крио се од Елвире, која га је залуду пратила и жељела да ш њим другује. „Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!“ рече Јан, блијед у лицу али прегаочким погледом и гласом како би какав јунак рекао прије но ће
„К њему!?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута. „Та да, ондје гдје смо јуче били: Рекао нам је свима да се данас на
Јан весело испријечи тољажицу желећи да се и пред оцем позори, али Вира, која бјеше ушла за оцем, даде брату неки знак. Овај разумједе, па (сиромах са дипломатскијех разлога!
Једном се и Вира замјери старијем брату. Овај је из неког старог природописа учио, па казиваше да је и миш у истоме разреду животиња у
Дакако да је нашао начина да се са стриком састаје. Вира пак чекала га је и дочекала као озебао сунце. Тако му протекоше једна за другом, четир године.
А како им ћаше бити да знадоше што би с њим, пет мјесеци послије, у Дузи. Јадна Вира слутијаше му погибију, па се дуго молијаше Богу да јој брата и сада спасе.
„Ја, што је до мене, ја... Ама, дјевојка, шта ће рећи дјевојка? Каква је то женидба...“ „Вира зна тебе. Гледала те кад бијасте дјеца, а чујала је много о теби; ја сам јој казивао много о моме Адолфу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не бојте се ништа! Јер има далеко Од Вашега мужа до Кривога Вира!“ --------------------- И престадоше звуци виолине, Као да чекају шта ће бити сада...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира... Кад ђернух оком кроз шибље, а он иде, па све гледа у нас и смеје се.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим путем од Зајечара може
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
колце натакну на њу и онда мотичицом ископају и ставе у корпу«, а затим прскају водом узетом са три извора или три вира (СЕЗ, 70, 378). Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Састајали су се тајно, о чему сам само ја знао, у шумарицима изнад Мртваја вира. Истога дана кад је Јелена, властелинка, Лаушева жена, протерала Јању са Куле, нестао је и Ћирјак.
него да се дигнем и кренем у лутање по долини, све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати.
Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину.
Направићу легало у липовом хладу између вира и наше будуће куће, ослушкиваћу шуморења воде, цврчке што звоне у високој трави, вуге и чешљугаре у жбуњу, распамећену
Нашао сам згодно место за купање. Испод Мртваја вира река се рачва у два рукавца. Један од њих пролази испод гужве танких врбових прутова који врховима додирују воду.
кроз честар, јер би се и то неким случајем могло дести мада ниједан путељак не води овуда, сви су или око Мртваја вира или низводно на три стреломета код Ристовића воденице.
Одавде, из врзине у коју сам се сакрио још јутрос, прежам трен када ће џомбаста грбава стена изнад Мртваја вира примити на себе мога брата у Христу, бившег монаха Доротеја и лепу властелинку Јелену, жену намесника жупе моравичке
Он је дошао узводно од Митровића воденице, застајкујући крај сваког тишака и вира, као да га једино занима има ли у реци рибе.
Љубав је била на делу. Повила је њезину лепу главу у страну, оборила јој очи према вртлогу у средини Мртваја вира, а његово је стасито тело нагнула над плићаком.
се ништа не би десило да није било онога млаког топлог ветра што је изненада бануо низ реку, мрешкајући воду Мртваја вира и шумећи у високим тополама дуж обала.
Најпре је она њега пљуснула водом. Нагнула се мало у страну, захватила у длан из вира мало воде и пљуснула га по лицу. Ето. Озбиљна жена. Властелинка. Госпа високог рода. Жена намесника жупе моравичке.
за трен један да у твоје обле беле мишице улијем мало моје снажурде, зачас би тај посрани калуђер прђакнуо доле на дно вира и никад више, никада његова жута ћуба косе не би изронила на површину Мртваја вира, ни игде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бел. Е, 1 вилајет — завичај, људи, народ Вилиндар (Хиландар) — манастир у Св. гори, задужбина Стефана Немање вира — вера Високи Стеван — деспот Стефан Лазаревић, син Лазарев, владао од 1389. до 1427.