Употреба речи вирећи у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Најпосле ето ти нам и лисице, која кроз врата вирећи: „Како си, стриче?” пита. „Зло, моја мила ћерко, та ходи ближе да ме нагледаш .

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И тако пажљиво вирећи у цркву, једнако мрачан, не мичући се, годинама је одстојивао сваку службу. Дању се завлачио негде и тамо цео дан и

завлачио негде и тамо цео дан и ноћ прележао да би сутра, ујутру, опет поранио и на време, у почетку службе, дошао да, вирећи у цркву, ишчекује нешто. А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

госте који, истина, обично нису ни смјели да завире у кућу, него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи иза плота, свињца, аборта или неког другог скровитог мјеста.

Ћипико, Иво - Пауци

И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године”, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога' дат' тежаку ча му драго... Било је сигурно к'о у цркви. А сад?...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности