Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и углађеношћу, с примесама реторским, песништво преимућствено стилистичко, с дикцијом пуном и разгранатом, песништво виртуозно (Дучић, Шантић, Ракић)”.
заједно узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног” песништва, које је сменило претходно „виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лукав је био виртуозно, на увек други и други начин. Прилично висок, мало погрбљен, блед, с цвикером на јаком носу. Говори много, али доста
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Много пута поновљено и виртуозно истурено е (изостављено на крају стиха само у два случаја, кад су се морали другим гласом истаћи очи, Турци и трговци)