Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А зар је заронио? — упита један — Ја шта ти мислиш, мој брате! Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 6. дек. СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме амо оде, Па ту беле платно — Остало им златно!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ко зове? — Ама, је ли Стипе код куће? — Није нêê! — одговори Манде. — Е Стипе, — рече Иве — виру ти и бога задајем, ово смо ми, сад више нема сумње, него хајдемо кући!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан. Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан.
“ Па ипак чича крену се крадом крај врба старих, познатим путом, логору рибљем, дубоком виру, тамо се смести с дугачким прутом. Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ.
Крај самог млина, у бистру виру, тромога клена младица гони, кроз леден брзак пастрмка шиба и мудра видра нечујно рони.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти си, као и ја, на јулијској жези, Док жубори вода крај тебе у виру, Сањао о срећи, награди, и нези, Сањао о добром, заслуженом миру.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бјеше му тад настала тринаеста година. Виру задржаше дома, разумије се, у великој стези. Сиромах Јан нађе се ненадно гдје никад не би пожелио.
Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила. Вила, реци јој, за коју би Јан дао све оно што је у дјетињству
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оправио се као липа у пролеће, Чиста пшеница као да је голуб зрно по зрно бирао, Господски иде као патка по дубоком виру итд.
Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве. Господски иде као патка по дубоку виру. Грају као овце с попаса. Гуче као голубица. Долетели као осе на мед. Дријема као кобила пред сувачом.
ВЕЗИРОВ МОСТ (Цар Дукљан) У Црној Гори и онуда по околини приповиједа се да је цар Дукљан у виру под Везировијем мостом свезан у синџир, који једнако глође, и уочи Божића таман да га преглође и свијет да ужди, а
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у...
— Живија! — узвикнуше Јерковићи. — Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. — Нико кâ он! — Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! — Ја сам му мало коју рич разумија! — А ја баш ништа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сети се оне ноћи после Тимочке буне, кад су и торови горели у Кривом Виру и кукале запаљене овце. А ован је бежао с пламеном у руну, ован предводник, с клепетушом, ватра и лупа, рогови су
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти си, као и ја, на јулијској жези, Док жубори вода крај тебе у виру, Сањао о срећи, награди и нези, Сањао о добром, заслуженом миру. О!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Загледавши се кроз трњак, он угледа пред собом, у потоку, сељака који држи два вола у порожју и поји их на једном виру. Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату.
Саже се под један трн и стаде да чека. Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље.
Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама. На перилу — повећем виру на реци — скупљаху се, четвртком или суботом, девојке и жене сеоске, те испираху лужено рубље, па се ту обично заметне
Ћипико, Иво - Пауци
Тако је од памтивјека .... —Главу треба дати за своју липу виру. —Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
пут после толико времена, како ми у ковчезима леже лепе хаљине и како би било пријатно поново се окупати у Мртваја виру, смаћи ову смрдљиву штроку са себе и намазати се миришљавим уљима и помадама.
Кад сам се мало привикао на врело блештавило, окренем, готово случајно, или због мутне слутње, главу ка Мртваја виру. Боже, зар је то могуће?
Димитрије се правио као да не опажа. Остао је код узгред споменутог „Видео сам данас Јелену на Мртваја виру“. Димитрије Моје невоље се продужавају: не знам ко сам, куда смерам, шта хоћу и зашто радим.