Употреба речи вирује у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб. Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук. Дакле, до тога се дошло да вас

— Триба га спасти докле је на вриме — рече Тетка пошто изађоше. — Али шта да се ради? Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ дâ. — Како би било да учинимо нику шалу?

Ћипико, Иво - Пауци

— Никако пропало, боже прости, к'о проклето... — Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. — Жа ми да свит не вирује како је... Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... — За друге! — упаде жена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности