Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... И он погледа у дирек о коме је парче конопца висило. — Па, ето, узми, то парче што о диреку виси... Враг ће знати ко му пресече половину...
— Па, ето, узми, то парче што о диреку виси... Враг ће знати ко му пресече половину... А ту је висило све некако до самих Цвети... Старац узе са задовољством, одреши са дирека конопац и веза њиме врећу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда мати узе суху киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући, прекрсти њиме собу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
лепи, официр, не пије пиво, него прилази, свако подне, бурету, које је, као на неком јарму, на ногарима, насред кујне висило, и окапало, па пије воду, то је Руча, сваки пут понова, увесељавало и зачудило.
Они су били пресељени у дом стараца и сиротиње, у Рабу. Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао.
Иза Варваре, десни зид куће био је у тамној сенци, у којој је још цветало жбуње јесењих ружа, а у коју је висило и грање са дрвећа, чије је лишће било почело да жути. Капци на прозорима куће, на спрату, били су широм отворени.
Црњански, Милош - Сеобе 1
са мужем, док су на њих, а нарочито на њу, сви пуцали; не само неки војници, већ и оружје што је лебдело у зраку и висило са дрвећа. Девера свог, Аранђела, кога је у болести често и радо сањала како је љуби под пазухом и како је голица.
За звоником висило је чудно, дуго уже, пало по земљи као клупче неке беле и дебеле змије. У дворишту је била потпуна тишина.
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у прозоре горе, у којима не беше ни
Ковчег са њеним телом изложише у једном трему, окреченом бело, са чијих је греда висило безброј венаца, главица лука и кукуруза.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По зиду беху закуцане дописне карте са сликом. О прозорима је висило свеже грожђе. — Пази, оца му његовог, овај се спремио да овде и зиму проведе, док ми иструнусмо у оним рупчагама.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Траг се грдни његов ископао како што је шареним коњима! У кућу му пушке не висило, глáвê мушке не копâ од пушке; жељела му кућа мушке главе!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Карлица животињиног костура била је већ скоро сасвим разголићена, само је у њеној средини висило још једно парче раздробљеног гипса. Зграбих га својим прстима и отстраних га врло вешто.
Краков, Станислав - КРИЛА
”Смртна опасност”, висило је између бодљикавих жица. Знали су да ће једног дана кроз зрак и жице струјати вести о њима...
Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Да ми је да му сручим једну бомбу у цевку, па шта буде са мном. На средини заклона висило је једно велико звоно. Сигурно преко нега објављују време рада, мислио сам.
Пришао сам... Пред самим отвором, куда су били изишли изван бугарских жица, висило је непомично тело наредника Драгана. Једна рука била је издигнута и закачена за жице, док је тело млитаво лежало.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Траг се грдни његов ископао, како што је шареним коњима! У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа мушке главе!