Употреба речи висим у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Ето, зар то није јасно као дан? То су документа, брате! САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти.

је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева. ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

БАБА Истина је, мој миле, душе ми! А како бих данас придизала када висим ногама у гробу? Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И те ноћи сањам најстрашнији сан у моме животу. Као закачио се ја за ногавицу од панталона, главачке висим на балкону трећег спрата над улицом пуном света који ми се руга и повраћам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности