Употреба речи висина у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

да допуни тежину света, на тас, на све то, из руку висина, капље крв, на крв прамиња снег. Вук Караџић на сто, на други тас, мастионицу ставља као тег.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.

Да само с висина за поноре знаднем, Бацивши у простор конце својих жила; И летим вечито, и летим док паднем Само под теретом

Црњански, Милош - Сеобе 2

Исто се тако уверио да му је немогуће прићи, и са доксата. Била је вртоглава висина, стрма. Али, дрека, вика, музика, неког веселог друштва, целу ноћ није престајала, па и кад престаде, пред зору,

Оно, што га је било одобровољило, највише, била је стаситост и висина стаса у тих људи. У то доба то се највише ценило, у војсци.

Теодосије - ЖИТИЈА

заповеди да насликају превисоког и божаством неописанога цара Христа Бога, који божаством није одступио са небеских висина и који је сишао на земљу, на моју низину, мене ради оваплотивши се, да ме уздигавши са собом узвиси на небеса и да ме,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Југоисточне стране Влахинице, према Пологу (тетовској котлини), покривене су до великих висина кестеновима; затим долазе ретке шуме, ситногорица, обично „храсталаци“ („храсталак“), и напослетку сувати.

Земљиште у равнима око Биначке Мораве, као и оно са брежуљцима малих висина и са терасама, састављено је од језерских наслага, пескова и глина, који су погодни за земљорадњу.

Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област. Кад се силази са висина мијачке области изненаде виногради, воће и кестенови, који почињу од села Косоврасти.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. — Добро дошли!

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном спрату, који нису ниједног целог дана живели од звезданих само висина, нити се иједном огрејали усхитима песника и пелегрина.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— рече Поп док су се спуштали успињачом тонући у смог. — Погле шта дишемо, бог те мазо! —Која је ово висина? — упита Чиле. —Хиљаду осамсто — одговори младић. —Шта мислиш да се ово откачи? — упита Поп. — Бог те мазо!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Битна је изворност и силина визије, снага појединачног дара, а не висина на којој се визија јавља. Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви.

Јасно је да тежина и лакоћа, озбиљност и неозбиљност, боја тона и висина спознавања нису примарни естетски чиниоци - пресудну улогу играју јачина визије и вештина у обликовању.

чини се, једино могући озбиљни књижевни напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од свих висина до којих би могла допрети — тренутак је настанка дечје песме.

В Песму-дете прихватила су деца, помогавши јој да се озакони, осамостали. Али, да је и нису прихватила, она би, као висина израза, сигурно постојала, вероватно у оквиру хумористичког корпуса.

Чим се помене наш јунак — чак и у неким ловачким приручницима! — висина гласа се мења, говор прелази у тепање и шапутање.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ома самртно утуци, Но круто њега немој да обараш, У тавно место њега да затвараш, За њега није, веруј, ова тама, Висина њега јер весели сама — О немој, немој јоште крући бити И лако њему крило саломити, И пустити га одити по дољи, У

Ох сагни се у милости, Оком сузни па им прости! Мрак око њи, мрак и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— К'о тамјана плави прамак полетив са жртвеника у наручју зефирову кад се сретне на висина' с ваздусима виши сила, те се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади

Ил' је суза од милина, лед самоће растопљен, што је видô са висина соколова српски' сен? Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш.

Ништ му санка не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

оно што је у непосредној мојој близини, у висине које се не могу цифрама означити; и страховите катаклизме доносе силу висина, као безмерне водопаде, чак на ивицу чамца који од тога подрхтава.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.

А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина. ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 1 Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним

Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно поподне где је хлеба ту је и човека хлеб је купола испод

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Пливам све стилове, прсно, леђно, краул, бетерфлај, 4х100 метара мешовито, роњење, скокови на главу и ноге са разних висина! ГИНА: Заборавио си да поменеш кучећи стил! СОФИЈА: Хвала, сад могу и сама!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Прво одговарам на теоријска питања, која су смешна. Колика је висина пушчаног метка на разним одстојањима, на 500, на 800, на 1.200 метара итд. И слично.

Очи се уморе од мрака, висина и врхова, и трепере. Около, свуд, тесне, мрачне улице, пуне ђака, школа, манастира и калуђера.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи. Доиста, сам јад! Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису! Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

На место надземаљских висина, он је сада намеран да проучава морске дубине. За тај циљ намеран је конструисати шупљу куглу сличну Бибовој, али не

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи — сугестија једних Очију бисерних.

општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.

Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина сину. Ти си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене

и не зна да долазим тада С љубављу, истом к’о што негда беше, И да је душа драгом гробу рада Кад бледе звезде с висина се смеше.

Ал’ плавом ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

процветавате, расплођавате, у саму вечност корење своје углубљавате и распростирете, и превише самих небесних висина стабла, гране и благородне верхове своје дижете и узвишавате! Сласти! Телесна угодија и воспријатија богатства!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)? И зашто у дан ведар Док ћуте наша борја Трепне тек један кедар?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Птица пева из њега јер се кроз грање отвара небо, по нека звезда, а висина бескрајна, као његова нада чиста и поуздана; слуге гоне велика крда свиња и џелепе говеда, по свим путевима његово

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Јесу ли то у песку шкољке певале или је ветар са висина донео глас птица? За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

А прича је већ била почела. Обележили су га и лепота и висина па га његов газда, београдски терзија Мехмед, прозове Узун Мирко, Високи Мирко.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што

И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.

чисто оку: И док, стојећ' усред зрелог винограда, Из напуклог грожђа струји мирис вина, Разумем ту песму нежељну висина, Суву као земља та по којој пада, И к'о живот здраву, ниску, и широку. Св.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Како је жива четрнаест пута тежа од воде, Торичели је замишљао да се она не може попети више од рифа и по. Та мала висина омогућила му је овај опит који је 1643 извршио уз припомоћ свога пријатеља Вивијанија.

Али пошто се та висина мењала из дана у дан, то је био сигуран знак да је пењање воде до тих разних висина било изазивано једним спољним

Али пошто се та висина мењала из дана у дан, то је био сигуран знак да је пењање воде до тих разних висина било изазивано једним спољним узроком“. „Којим?“ „Временом!“ „Та шта говорите!“ Герике се осмехну.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

што их види моја снага, Очију што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина. И очију што их види моја снага.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Физичарима на Континенту био је потребан један Хелмхолц да би допрли до тих висина. Тек после тог дана, теорија је сишла на земљу и остала међу смртницима, постајући саставни део њиховог схватања.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Рујне усне молитвенски трéпе, Њене руке — два скрштена крина; Крила нема, али и без крила Слетела је из рајских висина.

Наједаред гласну Одозгора тамо: „Видите ли, бедни, Ви немате ништа До пепела само!“ Сад још јачи гласи Са висина плавих: „Поспите се, јадни, Сви кол’ко вас има, Пепелом по глави.

Данас врве, венце ти носећи, И најмањи ка’но и највећи Из низина (где се само нада) И с висина (где се само влада), Многи верно, Неки лицемерно, Многим’ хора, Некима се мора.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским пољупцима. ЛXІИ Кад се молиш вишњем Богу, Не моли се дуго, много; Бог је

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

пјесном испод Истра заснубити дјеве: Нек се чујем од Булгара докле тече Дрина, Од Бјелграда до богатих Радоне висина. Знаће Босна и Велебит, и об-он-пол скупа, Панонија, коју Сербин из нужде уступа.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) Ево! И узми, наша несрећо! Еј, брате, никад нисам мислио Да ћеју нам се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама, Тражећ првенства својој

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

срце не осећа више Сунце што обесно гори врх планина, Сунце што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази у безне Док се покрај

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Можда је теби, свети имењаче одозго са висина цео тај призор и био леп и складан и твојим је узваницама на гозби у лице ударило крепко руменило од задовољства што

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина. Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.

Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном. По њеним мирним обалама, Као једини накит

А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина. 1886. ГОСПОЂИЦИ Н* Поклоник муза, ја и сада Звуцима лире здравим

Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.

А дотле олуја стаде, И један светао зрачак кроз тавне слојеве паде И поља обасја собом. А озго, с висина тавни', Равни удари звона тоњаху у мирне равни. 1893.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То су млазеви усијана водоника који сукљају из унутрашњости Сунца и издижу се до великих висина. Онај сребрнасти светитељски сјај који је облио тамну Месечеву плочу зове се у науци Сунчева корона; она је

Таблица носи наслов: Конституција Земљине атмосфере у њеном примитивном стадијуму; а ступци носе натписе: Висина над површином Земље, Температура, Барометарски притисак, Густина атмосфере.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ови ће таласи имати неку извесну дужину и време трептаја, па ће према томе бити одређена и висина тонова“. Е, ето молим, па сами искрено признајте: је л' те да, после овога објашњења, сад већ нико више не зна шта је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И каква стварност! Дошао је рат, да нас са тих сунчаних висина свуче на дно пакла. И ми сада убијамо, годинама убијамо људе, крвавимо своје руке и срца.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже. Гледала их је како падају са висина на земљу и претварају се у црвене цветове мака, али ниједном није јаукнула. Макова је свакога дана било све више.

Полако, са висина силазила је све ниже и ниже, док не угледа познати предео и родну кућу. По смеху који је оданде допирао схвати да је

Цар је од страха једва дисао. Коначно се присети: или ће отићи он, или поданици чија је висина изнад прописане! Ту већ Први Доглавник стави прст на чело. Затим Доглавник Првог Доглавника стави прст на чело.

Старој мишици од тих речи вртело се у глави: била је становник умерених висина, небо је великодушно препуштала птицама.. Сат с клатном није сазнао шта је с мишјим народом било када је кућа срушена.

Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са висина глас фруле и не престаје до зоре. Чују га само они који умеју да воле.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности