Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш. Твој стег је твоје чело. ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ Док трепнусмо: ето шта учини сјај!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
подножјем брда усмерава, прво, кретање нашег ока одозго наниже и, друго, подстиче нас да у уобразиљи представимо голем висински распон. Одмах потом усмерење се мења: започиње успињање „изнемоглих” људи, дакле напорно, тешко кретање навише.