Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но лудо високоумије с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера
Такови није посмјејанија него сожаљенија достојан. Али, који би могли што познати, а за упорство и високоумије нећеду, они су достојни поруганија и осужденија: а савише јоште, кад ко осећа у себи да му што нибуд није добро и
„Високоумије долази пред паденијем; вели немецка пословица. Ружна је игра и пуна бједствованија издават себе за то што ко није.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дете размажено ласно бива ћудовито, из шта се рађа самовољство, тврдоглавство, упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х]
себи начудити како је могуће да толике ствари знам, пак би[х] се све молио да ме бог сачува у смиренију да не паднем у високоумије и гордост. А та моја иста молитва происходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости.
взор — поглед, узор вид — изглед, облик видим — видљив вилајет — земља, завичај високопочитајем — високопоштован високоумије — охолост, умишљеност о сопственој величини вита — бета, б (грчко слово) вкус — укус вкушеније — јело