Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Само једно запитаћу — ко може, нек' дичи Што до бога на престолу виспар горко кричи: Двоје младих заљубе се, предаду си душу, Ван сојуза ину срећу не могу да внушу; Посљедују љупком своме
ка и досад, невиност пастира, Сеоскога славословит задовољство пира; Воспарити да велича заслуге мужева, Чананије моје виспар да витезом с'јева. Но свагда ће (вјеру дајем!