Јакшић, Ђура - ПРОЗА
) Осим оца нигде никога, ни кума, ни пријатеља!... А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела... Баш као да су рођени једно за другога! Лепши пар не би у свету нашао!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.
Сјајан облак један до другога, Крајем облак у два дивна реда, Средом дуга, моја стаза вита, Ветар пирка, носи унапреда, Збогом, земљо! ко сад за те пита?
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега
Ој ти секо Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти браца боље скочи, Амо, селе, а за Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако,
се тамо-амо вије, Ал' млоги прође канда га и није; За неког туде јоште и запита Ил' момак, ил' госпа, ил' деклица вита. Ал' тамо један са коњица скочи, Ка њему свију упреше се очи, И свако пита: Ко ли је и шта је?
4. Насред града кула вита Подигла се ћа до неба, Крај ње црква поносита, За молитву како треба, Дивно чудо од камена, А поваздан отворена.
и муке: Трже ножа од појаса млада, Па удари Тала изненада С леве стране међ' токе од сребра И међ' она, брате, вита ребра, Иштети му оно срце живо, Ал' му млада не учини криво: Што тражио оно и нашао, Заш отима што му Бог не дао?..
јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два вита бора, Кад ти једном буде до умора.
(7) Драги брате, ти си тек дошљак, Те моје драго никад не познава, Око твоје вели ми: лудак! Добро, брате: вита ова трава, На њој капља росна, а сунчани зрак Дивно капљу ову обасјава: Као ова росна капља што је чиста И твоје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Стараћемо се! — одговорише они сложно, и онда се изви један глас: Јесам ли ти, јелане, говорио, дивна вита јело... Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи
Раки-сапун поскупио, Бистра вода пресанула, Јарко сунце помрчало.“ ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 44. Насред села вита јела, — ој додо, ој додоле! — Вита јела чак до неба. На вр’ јеле б’јела вила.
“ ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ 44. Насред села вита јела, — ој додо, ој додоле! — Вита јела чак до неба. На вр’ јеле б’јела вила. У крилу јој огледало; Окреће га, преврће га.
ја видим свог драгога плећа, Чини ми се, ја нарастох већа; Кад му видим ногу у топуку, Чини ми се, полетјети могу. Вита јело! истина је била, Ја се драгом у њедра савила!
119. Болан Јово по гори ходио, На виту се јелу наслонио: “Вита јело, мене боли глава.“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су ти зарукавље
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми дошла, бледа а страсна, вита као дете, и пречиста.
Ја нисам више сув као курјак, као у Сегедину, нити ме рат више занима, као у Галицији. Вратио сам се из Сан Вита, уморан. Рат траје исувише дуго.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тако је мени било гледајући грчка слова и изговарајући „алфа, вита, гама, делта, епсилон“ и прочаја. Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси,
Лежући у постељу, све ми је у усти било „алфа, вита, гама, делта, епсилон“. Спавајући сањало ми се не само као да грчки савршено читам и тање и лепше него старац Дима
вилајет — земља, завичај високопочитајем — високопоштован високоумије — охолост, умишљеност о сопственој величини вита — бета, б (грчко слово) вкус — укус вкушеније — јело владичествовати — владати, господарити вмењавати — замишљати,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
људи узели не неку велезвучну фразу, већ малко прекројену крилатицу из једне побуне напуљске цаморре: О тути вита — о тутти морте!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Умреће! Сад збогом! Одох ти, звездо, вољу вршити Одох му вита ребра кршити, Сатрт му живот, смрвит пакости, Ја у мрак одох... Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô да ј’ рада таму њену Паљевином из пушака Пројурити у пламену...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 И ветри твоји да крше ме земљи, прегибљу, снези на мени презиме. И уза стамен-стабло вита уз мене лоза да препузи свој век. И тице, крилати створи, хитро да ми са грана даљини твојој полећу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЈЕЛА Танне (абіеѕ пецтіната). Јела. С обзиром на огромну величину, дуговечност и лепоту (цф. атрибуте ‹висока, вита, зелена, танка, танковрха› и ‹танка, поносита, в. нпр. РЈА›), није чудо што је за ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Прошетали смо се између два вита староегипатска обелиска, исписана хијероглифима. Нагледали смо се, по двориштима војних зданија доброћудних ратних
дивљих кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са његовим малим водопадом и острвцем, на којем су израсла два вита јаблана.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Знаш гдје лака срна пасе, Вода пада с хриди голе, Како бршљан обвија се Око брезе и тополе? Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И њега је нашла у животу. десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле.
Ал’ да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!“ Па га мало мачем заватио, два му вита ребра пресјекао, виде му се џигерице црне, виде му се и црне и б’јеле; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге
Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада! Кукавицо, рано је не буди, нека с миром у земљи почива!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како је послушна и како има лепо грло, кад