Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У доба Немањића су далматински Срби и Хрвати били чувени неимари. Један је од њих, Которанин Вите, израдио план једне од најлепших цркава овога доба, Дечана у Метохији.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело!
Ал' се брго из забуне трго, Па се живо другој стази врну, Па полете њоме унапреда, Али само липе вите згледа, Само липе, само нојцу црну. Боже, Боже, дакле баш занаго Да не видим што је срцу драго!
окићено, Ту се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!
Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће... О лепа је, ни јој има друге, Та лепша је и од вите дуге, И од зоре и њенога злата, И од бела дана умиљата, И од сунца, што по небу шета, Јесте лепша Милетина Цвета!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена. Далеко негде стоје вите јеле, снежна лица, ради њих ми је, мајко, драго да си потиштена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1885. ОДА КЕЧИГИ Бежите рибе, шарани, смуђи, Бркати соми, јегуље вите; О кесегама ни зборит’ нећу, А и ви, штуке, под рен се скрите.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
2. Тамо куда прошлост од искони дрема, И јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи.
Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме. Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сунце је стрмо зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
оно се на бурму отвора, у њем носи за јутра ракију; по долами троје токе златне, златне токе по од двије оке, двоје вите, а треће салите; на ногама ковче и чакшире, — жуте му се ноге до кољена, побратиме, како у сокола; из ковчи су синџири
до 1427. витез — јунак (у песмама и коњ се назива витезом) вите токе — токе „чија су луца прављена од жице чекићем бите“ вишек — в.