Јакшић, Ђура - ПРОЗА
али кад га је хтео подићи да га опет на своју цивилизовану главу натуче, посрну једанпут, други пут, па, као оно рањен витез, стропошта се на земљу; па онда, онако сасвим ритерски, повиче: „Ес лебе дес дајчен фатерланд“.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чесному чловеку не пристоје кабале, завист и проче худости. 143 Херкулес Ови славни витез, кад сврши све труде и подвиге своје, очисти земљу од вредовитих и злих зверова, и освободи многе од варвара и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И за једром које не зна да кривуда, Морепловац-витез по незнаној води Откриваће острв по острв, да свуда Огласи се краљем и даље заброди.
Трипут седи витез ка племићу плаву Јуриша, док баци мач скрхан у траву, И док под њим паде тешки коњ прободен. Тад даде младићу
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сербски национ треба да изгледа, издалека, Русима, као неки витез, који ће помоћи да се Турчин истера из Европе, натраг, у своју постојбину.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тада се и он сам представља. Он је Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
цавалиер, итал. цавалиере) — витез, племић, отмен и услужан човек галант, галантан (фр. галант, итал. галанте) — услужан, углађен, пријатан галантерија
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је част највиша
Он није витез без мане као Обилић, јер уме да буде прек, плаховит и суров, али је утолико ближи народу који вековима стење под
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али викну јунак из горице: „Држ' те, браћо, Турке изелице!“ Вељко беше онај витез пусти, Да уграби јање из чељусти, Та ономе, брате, турску вуку. — Ал' сад амо, да му видиш муку.
Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело. Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му
свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко, Ногу ти је предњу саломио У колену, Бог ли га убио. Витез коњиц на земљицу паде, Ал' Милета пасти се не даде, Ногом лаком довати пољану, А докопа ту пусту шешану: „Ој,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Шта? Делила? — Тако ли се зове вила што је срце сину моме — зар са мноме поделила?” „Да, Делила!” Одазва се витез млади, те се руком по јуначку челу глади, склопљених се маша веђа као да се нечег сећа, мучи муком.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
10. Вук витез Врчевић: Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, књига друга, Дубровник 1882. 11. Вук витез Врчевић:
10. Вук витез Врчевић: Српске народне приповијетке, понајвише кратке и шаљиве, књига друга, Дубровник 1882. 11. Вук витез Врчевић: Народне сатирично-занимљиве подругачице, скупио их по Боки Которској, Црној Гори, Далмацији, а највише по
12. Вук витез Врчевић: Народне басне, скупио их по Боки, Црној Гори, Далмацији, а највише по Херцеговини, — Дубровник 1888. 13.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Јок! У камариле ја не идем! Моја нога неће тамо крочити!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде. Старински витез, пун вере и наде!
Старински витез, пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
играсмо у колу с гостима, ређасмо се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек покличе: „Ко је витез, ко је добри јунак! Поведе се робље црногорско!“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Имајући руку свемоћнога Цара И отмену душу своје тужне мајке, Он је био јунак легенде и бајке, Богодани витез без мане и страха.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Може ко ласно помислити да сам ја сад баш као Омиров витез од Сцигје утекао, а упао у Харивду, то јест да сам се једва страсти путовања избавио и нама[х] затим у недуг
и јуношество јуноша — младић јуношество — младост кабала — свађа, сплетка, раздор кавалер — витез кадија — судија казаније — прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски
— крај, свршетак окресност — прилика; околина октав — осмина окупација — занимање омилија — беседа Омиров витез — Хомеров витез, тј.
свршетак окресност — прилика; околина октав — осмина окупација — занимање омилија — беседа Омиров витез — Хомеров витез, тј.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У таку ноћ је пожудну и страсну, Носећи собом лествице од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде!
од свиле, Старински витез, пун вере и наде, Хитао замку своје верне Виле, И певао јој страсне серенаде; Старински витез пун вере и наде! Шуми, о ноћи прохујалог доба!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не бих рекао, не знам ја не налазим. Напротив, то су два различита човека. Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Поклонио ми је и примерак своје књиге ”Фарадеј као проналазач,” која се завршава речима: ”Праведан и веран витез божји.” У овој књизи Тиндал је дао слику Фарадеја која је била слична оној коју ми је Камбел дао о Максвелу.
када сам почео своју академску каријеру пре тридесет и четири године на Колумбија колеџу, као “храбри тројански витез,” како је то говорио Максвел.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А он пркосан, богат и помаман, хајдук и свештеник, заточник и крвник, од шале убојица и велики витез, увек на хату и с пушком преко крила, није доносио Турчина колико својега момка, којега је увек најмљивао између
До великоратне најезде био је витез према суседима: ни једнога иноверца није ни мрко погледао. А кад је испред Бугара утекао у планину, на његову је кућу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зачу се команда: — На своја места!... Јаши! Командиру приведоше његовог коња. — Је ли то „Витез“? — Стари и верни друг. — Командир појаха. — Ми ћемо ићи на челу... Можемо. За нама је кренула батерија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цецилију Шулце всује милу, Взајмну Петрарх Лауру љубио, Безвзајмности к'о что Витез Лилу Драгу љубит сам се трудио...
(Моја Љубица) Да је Пачић осим Петраркине Лауре знао и за Шулдеову Цецилију и Чоконаи Витез Михаљеву Лилу, познавао Жуковског и Крупинског, да у његовој поезији треба можда тражити и трагове Шулцеове и
је скоро равновремено Крупински между Пољаци покривен ранами и славом с поља сраженија у службу муза возвратио се и, витез у војни, пјевац саде голубодушниј, нежним пјеснама серца благомислених земљакиња својих восхиштава, исто тако је и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али шта Мехмед? Та жељах, витез, Сву грдну силу вреле Азије, Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну војску кошта
И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез? Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару!
Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу силом дочека? Радош Орловић! Прогнани Радош, да!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Идеалан владар је успешан ратник и племенит витез, префињен уметник и неустрашив борац за хришћанску културу, човек велике моралне снаге, коју црпи из привржености
Убиство турског султана Мурата, које је починио српски витез Милош Обилић, јесте историјски чин, али је исто толико поетска чињеница.
"Витез Јанко, познат целом свету по својим славним делима у Далмацији", како га карактерише њему савремени немачки историчар,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И све немо ћути, не миче се ништа, Та најбољи витез паде са бојишта! У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји...
Сад месец изађе... Смртно бледа лица, горе небу лети: Погинули витез ено се посвети!... 1857. ОРАО Близо до неба гора је чарна, Не треба орлу тек један лет, Само да пусти крила
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
„Где је тај видар“, питао је Лауш. „Знам, отишао је да лечи меропашку гамад, док се један витез распада од ране коју је задобио у боју са непријатељем.“ Тако је рекао: меропашка гамад.
Јелена У сну ми се Доротеј јавио као витез. Под њим бели коњ, са као злато жутом гривом; он у сребрном панциру. Уместо калпака, камилавка.
Стрепим од тог злослутног знака. Знам да ће мој витез, уплашен од црне птичурине, нестати у камењару. Ништа га неће зауставити, ни моја преклињања да остане ту, ни мој
Изабрао је Дадару јер је Дадара дандара, кучкин син, јебац без премца, витез без мане и страха. Он се неће стидети да јој заиште, њему је лакше то него да пита за хлеб. А и јак је. Бистар.
Него: соколара Андрију, сокола Андрију. Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури... Артемије Игуман Макарије се опоравио.
Ако тако спашава Вратимље. Ако чини добро свом господару. Ако угађа госпи. Ако је користан. Нека витез, дични коњаник, мегданџија и мачоносац пипа себарске стрвине и нека говори: „Овај на ову а онај на ону страну“.
Требало би. Имају ли они по двадесет и пет година? Имају. Па? Морам ли ја да црвеним за њих?! Дадара, ратник, витез — да црвени! Требало је тада да изађем из џбуња. Црни јахач Дадара на црном коњу. Зашто то нисам учинио?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо
Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка. И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Али зато вам је, госпођо, ваш други питомац без мане Шваба, ако баш не без мане витез — вели господин Јоксим, с ким госпа Нола разговара нарочито онда кад паланци треба нешто „поручити”.
— Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче. — Е, моја невољо, моја главобољо, Лука сине! „твабута” си пао, и трипут се угрувао!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пак упражненије житеља поменуте палате било је спавање, и баш су се случајно сви у овом положенију находили кад је наш витез у најхитријем трку с мачем у руци под бедем долетио.
Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са
који буџу, који вилу подигну и немилостиво ова своја оружија, кад до Романа стигну, у движеније ставе, тако да овај витез, подобно оном из Манхе, у несвест падне.
То јест да се не труди бити списатељем кога су музе у гњеву јарости своје пољубиле; да не жели бити витез ком барут у нос удара; да не чезне возити се на каруца и име гавалера носити кад му је лака кеса; и да не жали што
цавалиер) — племић, витез ГИМНОСОФИСТА (нем. Гyмноѕопхіѕт, из ст. грч. γυμνοσοφισταί досл. »наги мудраци«) — према античком предању индијски
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Некада један витез је био Ћутљив и сетна ока. Вечно је сневô и све се крио, И лутô трома крока. Он беше сметен, дрвењак прави,
Ту загрле се њих двоје. Витез је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни посве је смео.
У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева
стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева вила; Ту цитре звони звук мио.
Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез сред своје тамне Песничке собе сам бдије. 1 У дивном мају, кад сваки Цветô је ружин чар, Тада је у срцу моме
Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.
Као кип мома стоји. А клечи витез плави. Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Пак се бјеше усадио добру коњу (у) сед'ошце. Тамо бјеше, низ Косово, брже од вјетра одјездио витез, добар јунак. Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни
цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљевићу витез Марко“. „А он јунак кој' бише кој' копијем обараше витезове моје, табор мој прогарио и брки му до рамена?
до 1427. витез — јунак (у песмама и коњ се назива витезом) вите токе — токе „чија су луца прављена од жице чекићем бите“ вишек — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Прут није ништа помагао, јер је магаре просто било оклопљено гвожђем и дрвенаријом као какав средњевјековни витез. Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И тај отац Максимов Стефан врли на гласу витез бијаше освестан, мудар и јуначан ешкиле, фришко се окрета прави војиник, тако да му не бијаше пара међу многим