Африка
Шеф сомона, нигерских рибара, необично је важна и моћна личност међ урођеницима; он води живот средњовековних витеза. Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ту је био простран трг, са спомеником Светој тројици, трг који је носио име једног хунгарског витеза. Од раног јутра, на хипотенузама и тангентама трга, парадирали су ту шиљбоци фон Енгелсхофена, као војници од дрвета.
Исакович онда, на мукама, обасу понова, комплиментима, и госпожу Евдокију, као споменик морала, и Божича, као витеза, и свог пријатеља. Никад, каже, њена мати, њему, у посету, није долазила, као што је она дошла, гуска.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дон Qуіјоте) — име витеза луталице у чувеном истоименом Сервантесовом роману; оличење вечног сукоба снова и стварности у животу дос à дос (фр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и у сложенијим „вишим” облицима, и сваки је, ко очигледније, ко мање очигледно тамо
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ново је што место витеза из прошлости долазе људи из садашњости, али и једни и други осећају и говоре исто. Карактеристично је да се писац
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
син после троструког јуриша против Монгола среће га Манојло цар са обале вере поветарац Мраморног мора мери висину витеза и његовог доба од послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! . . . . . . . . . . . . . . . . .
Распали се Мићуновић Вуче, па се Хамзи попримаче близу: „Какво Влаше, крмска потурице! Ђе издајник бољи од витеза? Какву сабљу кажеш и Косово? Да л' на њему заједно не бјесмо, па ја рвâ и тада и сада?
СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се! Име ти је страшно и опако. Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да осветлим неке нејасне моменте реформистичког покрета који траже објашњења, а посебно деловања људи типа “јуначког витеза Роуленда из Троје”, како га је Максвел називао у шали.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но највећу новост учини долазак у село Суљ-капетана, старога ратника и горанскога витеза луталице. ОД Сереза до Васјата, н од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и проношена хајдучка слава.
танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од чега не страши. Кула бејаше пуна.
Краков, Станислав - КРИЛА
Восел је већ био измакао, а ”Њепора” није више нигде било. Два туђинска авиона, као два витеза крстоносца устремила се на заосталог.
Петровић, Растко - АФРИКА
Шеф сомона, нигерских рибара, необично је важна и моћна личност међ урођеницима; он води живот средњовековних витеза. Стар је, крезуб, са два једина зуба која прелазе доњу усну и само што нису испала.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Српској Александриди, српској верзији славног романа, а с њом и лик идеалног српског владара прераста у лик ратника и витеза, који је, како се према недовршеном животопису Душановом наслућује, управо њему и намењен.
свој народ и уклопљен је у мотивску схему витешког епа узрочно-последичном везом између клевете и часне потребе верног витеза да је скине са себе и тако докаже верност своме владару.
Та блискост је очувана и у мотивским обрасцима, у благослову устанику Милошу од Поцерја, имењаку славног косовског витеза Милоша Обилића ("Весели се, Поцерац Милошу,/ Десна ти се посветила рука/ Која знаде погубити Меха,/ Свим Турцима
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, више од полак су га мољци и мишеви изгризли, али шта маримо ми зато, кад он детинство и сав живот нашег витеза подробно представља.
је лепо, врло лепо од волшебнице, али ми јој ни најмање нећемо благодарити на тој њеној послуги, будући нам је отела витеза и со тим нам прети повест прекратити.
Но он није задовољан био само с обрашченијем непријатеља у бекство; правог је витеза по његовом, премда не баш логичном мненију, дужност непријатеља на главу побити, и зато с пуном храброшћу своје
Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим
Роман стане. Добро знађаше он да је сваког витеза поглавита дужност невиност бранити, и будући да му се поменута девојка у опасности бити виђаше, ободе свога коња
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
наопако окренутим полази на мегдан краљевом заточнику, кад не скинувши тешку кабаницу полази да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача говорећи: „Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна“.
царству: „Ако мислиш на своју дужност, не треба да се плашиш, тако је говорио Кршна јунаку Арџуни јер за једног витеза не постоји ништа више од праведне битке.
нема сумње; он кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
“ Тек што Милош сједе пити вино, ал' повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом на ливади три коња витеза, под седлима и под ратовима, и на њима три пламена мача, врхови им небу окренути: да прескочиш три коња витеза!
коња витеза, под седлима и под ратовима, и на њима три пламена мача, врхови им небу окренути: да прескочиш три коња витеза! Ако ли их прескочити нећеш, нећеш изић ни извест ђевојке“.
Опет викну телал по сватов'ма: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача?“ Тај се јунак наћи не могаше.
Ал' ето ти млада Бугарина пред шатора српског цар–Стјепана: „Је л' слободно, царе господине, да прескочим три коња витеза?“ „Јест слободно, моје драго д'јете! Него скини бугар–кабаницу, бог убио онога терзију који ти је толику срезао!
“ А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза, одведе их српском цар-Стјепану.
поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза, одведе их српском цар-Стјепану.
путовати време на Косово, лепо поље равно, на рочиште честитоме кнезу; па се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен
Па ишета пред господске дворе: уседоше два коња витеза, разавише крстате барјаке; ударише бубњи и свирале, дигоше се богом путовати.
Зар издаде цара на Косову?“ Ал' говори слуга Милутине: „Скин' ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле“.