Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.
Дан помена стиже, Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшна панихида. 7 О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милиуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни.
ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— одговара за све најстарији сусед под брадом већ — ко се од мучкога пса, да не уједе, може на свету сачувати, о људи витези!.. А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом! Колона се крете. Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славни моји цареви и вожди велики, с моји храбри витези и сини толики, острим мечем падоша у својој держави. Ах, на жалост горку ми остах ја без слави!
“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут. Разорени градови сви пусти већ стали, куле бојне српске све и дворови пали.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и заплакала се сирота...
Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП. ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш Ми смо браћа та?
— СТАНИША: Сад спреман буди ти! (Бију се. Капетан Ђурашко рањен уступа.) СТАНИША: За мном, витези! Победићемо данас ми. — А ти, Катуновићу!... Е, жâ ми те је, Поштен си јунак био свакада!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!'' Мачеви дачки, секире Јапода, Легије римске и хорде Татара, Или витези с византијских вода, Крвавили су ова поља стара.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И на кули караули Ломљаву су тешку чули, Ал’ витези граничари Нису немим страхом стали; А зидови, опет, стари Никад нису задрхтали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2.
Дан помена стиже. Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшно панихида. 7. О витези српски, пепелишта тавна Походиће тада наши милијуни, Место тужних звона хориће се трубе И наши плотуни. 1889.
ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
204), Марку Краљевићу и Алил-аги у германској легенди о Тидреку („у том делу XИИИ века има један епизод где се такође витези кладе у живот да ће се надиграти у бацању копља н камена“), Марку Краљевићу и Мини од Костура у старонемачкој песми о