Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Прво је дело похвално, витешко и славно; а фторо је толико колико на вешали висити и скупа са животом чест и душу своју изгубити.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Оно и пева врло радо. У западној Македонији воле шумадијску веселост и све што је великодушно и витешко у српском бићу. Запад има више укуса: женска је ношња богатија, са лепшим украсима и везовима него она на истоку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹³ Јунаштво, чојство и витешко понашање динарских Срба, као највише људске вредности, опевале су многе народне епске песме, али и бројне приче,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко!
Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са собоме!
управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат расути, Па на што ли ово сада
Заман он се брани, Јер никако не мож' да с одбрани. Медвед ноктим' спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу црну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ... ох, Боже!...
“ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој сине, знам ја оца твога, Оца твога, побратима
“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком додијати тешко. С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета.
ради: Устао је јунак пређе зоре, Ал' га ево чудне мисли море, Срце му је и ладно и тешко, Кам му легâ на срце витешко; Сву ноћ јунак спавао је мирно, Санак луди мозга му не дирно, Ал' зато је баш му најчудније, Што му срце тако
Ох Милета, сад ће да обори, Да ти срце витешко сагори! Помоз', Боже, пуче једна диљка, Па истера око на потиљка, Ал' не, побре, оном српском сину, Веће пустом
Мисли ове, као стење тешко, Падају му на срце витешко. Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Све то није лако — потребно је држање витешко, Бити лак као перце, срца ганутљива, Деди, међутим, то не пада тешко: У томе и он јошкако ужива.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над сјенима влада. СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Насмејао се стари лисац, одобрио му тако витешко држање, па га после неколико дана заједно са Касалом послао у отети млин, да тамо буду настојници и да се на тај начин
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти, што читаш ретке ове, У витешко коло ходи, Љубав братска тебе зове, Своме дому да те води: Да слобода нових дана Из братскога сине збора Од Дунава и
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба Било је код тог краља Много добрих детаља Те златна дворска хаља Те круна од кораља