Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
каже: „То је мучно веровати, и не смемо цару представљати, но да се разбира је ли права истина, пак онда ћу ц(ару) ја(вити).” 10. марта одем Булгакову, јавим вишеречена писма. То исто и он, Булгаков, рече да треба о том потврђења. 13.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити. Дика ти је било погледати!... Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан
Па изиде из шанца... Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас. Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: — О Турчине!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Љубав са платинастом Мерилин Монро, и са брбљивом Брижит Бардо, па после ње са Антонелом Луалди, начитаном Моником Вити и шашавом Џули Кристи?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с мечета они поносити, Крвца дивна ту се просипала, Крваца тврди кам је пролокала, Кам се круни, камен се
се точке он сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.
л' тако кâ сам рекâ: Све ка врати гледи једни, Није л' канда кога чека; А то ко ће друго бити Него какав кицош вити? 9.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!
Читаве ноћи орач сањао глатке ручице плуга, јаблан се вити сву ноћ клањао топломе ветру с Југа. Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик је мокри сву ноћ питао
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У младим душама тињала је притајена ватра, усковитлана годинама. Оне песме где се помињу „Очи твоје“... „Вити стас“... „Раскопчане беле груди“ изазивале су истинску визију, упечатљиву и јасну...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити. Ал’ јошт плаче ђевојчица, Љуто плаче, не престаје; Ћешио је плахи Змаје: “Што м’ је тебе, ђевојчице?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Поткамиен, у Галицији, 1915.
Но само јабланови вити и борови пусти поносити. Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним
Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи. Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух.
И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.
Политика уме ловит’, Уме вешто словословит’, Уме с’ вити и довити, Водом јахат’, сувим пловит’. Политика уме копат’, Ломит’, гулит’, сећи, цепат’; Политика уме претит’,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја. XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити! Рузмарин је јоште мали, Ал’ се већем хвали: Чим га који цветак види, Таки се застиди.
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
с његовим брује; Венце славе њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје на небеси звезде, Дух не пада нигда у прошлости безде!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити клас. 1885. ЕЛЕГИЈА Престаћу и ја скоро.
златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ Па нек љуби моје очи, Нека грли вити стас; Нека зора са истока Загрљене нађе нас!
Јасика и јаблан вити обалом шуштаху ти'о, А хмељ и дивља лоза беле им стабљике свио И ситно трепери тамо. Изгледало је, збиља, Да цела
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено. Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека.