Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече. КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ Кад јесен, у брдима,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Изможден деветогодишњом болешћу, утегнут платном од бедара до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и
сестрицу Јелицу: „О Јелице, моја мила сејо, донеси ми једну крпу платна, утегни ме, селе, од бедара, од бедара до витих ребара, да се моје кости не размину, не размину кости мимо кости“.
седла дебела дората и износи копље убојито, а сеја је доносила платно; утегоше болана Дојчина од бедара до витих ребара, припасаше сабљу аламанску, приведоше дора од мејдана, турише га дору на рамена, дадоше му копље убојито.