Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама, падају око вратова; антерије и појаси им се већ олабљавају и окрећу у страну, и како већ не могу више да издрже.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њена бујна коса, кестенасте боје, везана изнад чела пурпурном пантљиком у виду дијадеме, падала је злаћаним својим витицама на нежни потиљак и на снежна рамена, извајана као из мермера.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Треску, Звеци, Сеци Са звизгом, смело Венчаше чело врело Ловором узабраним По литицама; По косама враним, По витицама, Балканске тискаше цветове, Што браше, Кад гацаху сметове.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На трећа врата излеће Агница, с кокетном кецељом удаваче која учи домазлук, с витицама око главе (ни напудрована, ни од фризера очешљана) са испруженим обема рукама према госту, који би Агницу покадшто и