Употреба речи витиљем у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све беше спремно. Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест. Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. — Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности