Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јуца је била мала, округла, румена и здрава као од брега одваљена, а Меланија висока, витка, и блеђа у лицу, а увек се тужила да јој нешто није добро.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зуби су му цвокотали. Али она дивна, пакосна и витка змија оста мирна, изазивачка: — Удри! Мислиш ли да је мени тешко прећи преко пута?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен муж је, међутим, чкиљио, зевао, тако да га она поче, за кошуљу, да вуче. Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу.
Видело се да удавача устаје као од шале, да се превија лако, и да је витка у пасу. Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди
Морала је бити витка, висока, а снажна, са лепим, црним очима, а са обрвама, које нису биле танке, као пијавице, него, како је Ђурђе
Кад приђе ближе, учини му се да је та жена права лепотица. Стајала је витка, висока, права, тврда, као од камена, у неком чудном црном ћебету, које јој је покривало тело, од рамена до чланака.
Трифун је, вели, претио да ће убити свакога, ко на њу руку спусти. Ђурђе је причао да је заиста млада, лепа, витка, пуста, црна. А како се љуља у куку, то се не може заборавити. „Гле, гле!“ довикну му на то Ана.
Могла би та право на бал, код маторог Енгелсхофена. Нико не би рекао да није сенаторска ћерка. Витка, црномањаста, са очима као два дуката. „Море каж’ ти њима како је лепо стражњата!
Она, коју је Вишњевски представљао као супругу, била је нека црномањаста, прегорела, витка, лепојка, која је личила на лепу Циганку, а која је Павлу рекла да је родом из Мохола, и, презименом, Бирчански.
Кирасири су је знали, и голу. Ова црномањаста, витка, девојка – која се ближи тридесетој – била је нетакнуто злато. Била је пребледела, смртно, кад јој рекоше да је тај
Та витка, прегорела, црномањаста жена – која је личила на лепу Циганку – била је, у својој, раскошној, зеленој, кринолини, врло
Тако су ту францеску реч писали. Жена њихова тражили су да буде, док је млада, танка у пасу, а витка као јела, у стасу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ој стазице, кад ћеш витка Да се дома мени винеш, Ој сунашце мога житка, Кад ћеш опет да ми синеш!“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље
Мач леваком шчепа Радивоје, Па загледа то момчади двоје, Шкрипну зуби, крену мача бритка, Пресече и ко два прута витка, Па се вину кроз Турке назада Де стајаше јадна Цвета млада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе. И ја почех у њу да гледам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Хоћеш ли да нас упознаш са својим друштвом? — пита матори, и без икаквог стварног разлога придржава, као лежерно, витка леђа мојих гошћи уз онај чувени израз „Wиенцрсцхуле“. Гле, мама? И ви сте се већ вратили?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина. Сентандреја, Іріѕ флорентина Тече к небу витка балустрада. Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Нишанска тачка пободени пикет! Здесна топовима... Први, пали! — Испред топа се диже облак прашине, а витка кукурузна стабла зањихаше се као при највећој олуји. — Други, пали!... — Шеста... Шеста, плотун здесна!... — Друга...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка, витка, преломиће ми се.“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наиме, испраћа ме једна витка, црномањаста девојка, са тамним, меланхоличним очима. Мађарска песникиња (Тáбори Пироска).
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А песма, звук тасова све јачи, све бешњи. Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном
Међутим сама Софка одавно се осуши. Некадашња њена танка и витка половина извила се, те јој као грба штрчи и одудара од ње.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Официри што пролазише испред шатора, бијаху витка момчад и у опште прикладна... Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка, лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови мали, као играчке; одједном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Између тих кула смештен је био портал, а пред овим уздизала су се, небу под облаке, два витка стуба, окићена заставама.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али се она измигољи, одскочи еластично, па нам притрча, куму и мени, срдачно захваљујући и стежући нам руке. Витка, елегантна, неизвештачена, свесна да је лепа, уверена да нас је очарала, као најлепша тица, скакутала је од једног до
Стидиће се и покајнички молити за опроштај. Неодлучан посматрао сам је муцајући нешто и падајући у све већу забуну. Витка, али бујних форми, са великим грудима које су се уздизале, зажарена, уплакана, била је дражесна у својој лакој хаљини
Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи сусрели. Она је витка, свежа, и као биљка сочна. Она је љупка, и сунчани зраци трепере у дубини њених зеница као две звезде.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само, он је то био својом кривицом, док је некад витка трговачка кћи која се против воље родитеља за њ удала била посредна, и тим невинија, жртва умјетности.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад пође према засеоку, учини му се, по лакоме ходу, да је млада и витка. Хтеде да јој се јави, али се сети да јој нема шта да каже. Диже се и гледа за њом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али зачуо сам нечије кораке. Придигао сам се и ставио шлем на главу... На вратима се указа висока и витка прилика, светлих очију и танких бркова. Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У вторник се на ледина Младо, старо сакупило, Ту је сваке игре било, Витка кола и кетуше, И паргара помодарца, И весела јастучића.
А лепе су, не било их, И миле су, младе, Свака ће ти, чим је спазиш, Срце да украде. Ох, да су ми витка крила Од птичице лаке, Прхнуо бих с овог места Небу у облаке. 1856.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... Диже се.
Ћипико, Иво - Пауци
Жена, ухвативши дјечака за руку, оде од Васе. Раде гледа како хода по дворишту; витка је и висока, а прати је очима док се у кућу не поврати. Дакле, то је та нова господарица!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али ништа. Она је и даље била мирна, као стуб, витка, красна, прелепа у својој уздржаности. Нисам могао да издржим ту тишину па сам наставио да говорим којешта, да
Овде: вила, висока, витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских кладенаца, намирисана испарењима шумског и ливадског цвећа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
симпатијама и са истинским поштовањем: њен муж; њена старија пасторка Агница, млада девојка за удају, бледуњава, витка и висока на оца, учтива по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Реци ми то. Онда ћеш још присније бити мој, једини. Видиш ли, та витка девојчица испуњавала је мој живот у тешким бесаним ноћима.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Посао на колиби настављен је са истим жаром као и прошлог дана. Грађевина од јака коља и витка прућа брзо је расла увис.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
прође преко ње тако равнодушним и уморним погледом као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера, а не витка и лепа Зона хаџи Замфирова!... А њу је то силно љутило, понос јој вређало.
Такој те искам, ешеку ниједан!“ За ту ствар требала је Ману као помагач једна женска, витка и повиша, и он запита доку да ли зна она коју такву женску. Тетка Дока се понуди сама. Повисока је, а куражна је.