Црњански, Милош - Сеобе 2
XXИ У РОСИЈИ У ПАВЛОВОМ СНУ У једном протоколу штапсквартер-бригадира Витковича, у Кијеву, остало је записано да су Исаковичи стигли, у Кијев, месеца декембрија године 1752.
Све српске куће почеле су да га позивају. Ђурађ се цмакао, весело, и са сином бригадира Витковича, и са сином ђенерала Шевича, и са сином ђенерала Прерадовича.
неким лудачким осмехом, гледа, у ватру огњишта, сатима, кад би седео код куће, очекујући официра из штапсквартере, Витковича.
Те недеље, Исаковичима је било наређено да рано ујутру буду у штапсквартери Витковича. Костјурин је желео да их види. За време тих селидби, у Росију – средином осамнаестог столећа – ти сербски официри,
За бригадира Витковича, штурм на Перекоп – иако у њему није учествовао – био је као мирођија, у свакој чорби, при ручку. А команданти војске,
Ђурђе их је, слушајући Витковича, псовао, као да их види. За Петра, међутим, имена битака и места, које је Виткович помињао, из кримског рата, постала
Кад би Петар поменуо реч Ставучан, или Бахчисерај, то није значило место где су Руси гинули, у турском рату – него Витковича. Виткович је био: Ставучан. Петар се томе – како битке постају комедијанти – грохотом смејао.
А ко је та богиња Палада, није знао – али није питао. После свих тих прича и добрих савета, бригадира Витковича, Исаковичи остадоше сами, у кући Жолобова, да се припреме за аудијенцију код Костјурина – у пачисту недељу, те године,
Истог дана, кад су извештени да нису добили чин више у Кијеву, примили су, из штапсквартере Витковича, и прву своју пошту.
У трбух. Као кобилу. То јутро, кад саоне, из штапсквартере бригадира Витковича, дођоше по Исаковиче, Павле се беше, мислећи на госпожу Божич, јако снуждио.
Ни у Павловим причама о томе, боље, није било. Штапсквартеру бригадира Витковича описивали су, на брду, изнад Подоља, међу бастионима, и рушевинама, поред такозване Златне капије, као да је у
Из салона команде, на ходнике, украшене заставама, Костјурин је изишао у пратњи бригадира Витковича. Сербске официре представљао је син ђенерала Шевича, Живан, дерући се гласно, имја и чин.