Црњански, Милош - Сеобе 2
Да их неће растављати. Он, Павле, зато, нада се да – кад се буду јавили у Кијеву њиховом рођаку Степану Витковичу, бригадиру, и његовом сину, потполковнику Витковичу, јако полковном командиру – да ће се све свршити добро.
нада се да – кад се буду јавили у Кијеву њиховом рођаку Степану Витковичу, бригадиру, и његовом сину, потполковнику Витковичу, јако полковном командиру – да ће се све свршити добро. Биће део једне силне заједнице, силног, росијског, царства.
Идуће среде, осмога марта, те године, уочи празника главе светог Јована, Исаковичи су били позвати бригадиру Витковичу да чују имја и чин којим су примљени у Росију.
Имају жељу да служе у сербском, хусарском пуку у престоници. Костјурин се окрете Витковичу и насмеја, кисело. Господа су, каже, у малом задоцњењу!
Костјурин, који се беше намргодио, окрете се Витковичу, па рече да онај, ко не уме да погоди, брзо, од ока, не би, ни да пуца, требао.
Официр беше зграбио пиштољ са стола и поче да га пуни, држећи, при том, цев, безбрижно, прво ђенералу у груди, затим Витковичу, најзад себи у главу. Окрете се и опали. Погодио је фигуру.
Сматрао је себе за просечног јахача, на препонама. Шевич је, међутим, скренуо био пажњу, Витковичу и Костјурину, на Исаковича, који квари друштво, и није уопште, ни пришао препонама, ни пројахао, надмен, међу
Док се то читало, наредио је Витковичу да одобри став, вољно. Костјурин је знао, из извештаја, које му је слала канцеларија грофа Кајзерлинга, и Колегија из
Петар, збуњен, одговори да би атакирао. Костјурин га запита још по нешто, а затим рече Витковичу да је то официр врло лепог понашања, и да се, и његовој жени, и ћеркама, допао. Чули су да има, за жену, неку бојарку.
Костјурин је, окренувши се Витковичу, похвалио Павла, а гласно додао да Хорват и Шевич и Прерадович предлажу формироват четири пука од досељеника, по два
Костјурину се, у том тренутку, чинило да је то, што Павле рече, увреда за њега. Он се, као опарен, окрете Витковичу, па рече да се каже капетану да је егзерцир, у росијској војсци, не само зато, да се чује команда, него испроба и
после, да су му, док је посматрао одлазак тих нових трупа, „чудо“, и „чорт“, биле сталне узречице, које је довикивао Витковичу.