Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПРЕЛАЗНОГ ПЕРИОДА ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 103 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 106 ЈОАКИМ ВУЈИЋ 110 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 112 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 115 ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ 117 ЂОРЂЕ МАГАРАШЕВИЋ 118 ТЕОДОР ПАВЛОВИЋ 119 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 120 ЈОВАН СТ.
вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«, назива га Михаило Витковић; »блажени старац«, вели Сима Милутиновић, а Јован Ст. Поповић назива га »преславним«.
Он је био један од оних који »пробијају пут и шуме крче«. МИХАИЛО ВИТКОВИЋ Михаило Витковић родио се 1778. године у Јегри, у Угарској. 1801. свршио је права и постао адвокат у Пешти.
Он је био један од оних који »пробијају пут и шуме крче«. МИХАИЛО ВИТКОВИЋ Михаило Витковић родио се 1778. године у Јегри, у Угарској. 1801. свршио је права и постао адвокат у Пешти.
Он је и данас сачувао знатно име у историји мађарске књижевности. Али Витковић, који је изникао из једне старе и заслужне војничке и свештеничке породице српске, био је и добар Србин, одржавао
Ф. Јингера и Жертва на смертъ (Опфертод) од А. Коцебуа. Оба ова дела превео је и на мађарски. Витковић је оставио веће име у мађарској књижевности но у српској.
НИКОЛА ТОМАЗЕО Као што Михаило Витковић, Србин по рођењу а Мађар по култури, припада и српској и мађарској књижевности, тако и Никола Томазео, Србин по рођењу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ОТ ВОСТОКА ЗАРЈА 138 ПЈЕСН 140 ЈОВАН БЕРИЋ 142 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 143 ЕУСТАХИЈА АРСИЋ 146 СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ 147 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА
1816. Еустахија Арсић МИХАИЛО ВИТКОВИЋ ЉУБОВИ Пуста љубов шта учини, По мом серцу шта почини! Сву тишину изгна, прогна, И веселост моју попра до дна.
1817. Михаило Витковић СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ
119). Објављена у Давидовићеву Забавнику 1819, 204—5; потпис је онде: В. у П. 1718, што свакако треба да значи: Витковић у Пешти, а година је погрешна, м. 1817.
” О томе опширније в. Младен Лесковац, Михаило Витковић. Његов живот и рад у српској и мађарској књижевности. Гласник Историјског друштва у Новом Саду ВИИИ, 1935, 233.
то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и песме грађанске лирике.