Употреба речи витком у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тражи коња и сабљу, неку стару, велику, коју је за време ослобођења добавио од некуда. Затим, ето ти њега на своме витком и бесном дорату, обучен у војничким, црвеним панталонама, са шајкачом на глави, празним редеником и исуканом сабљом.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи. А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

пуна и развијена; горњи део руку, мишице, биле су облије и једрије, те је заједно са пуним јој плећима чиниле и даље витком и правом, И због тога јој се свакад стас и бедра јаче истицали.

црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по њеном красном витком телу, дотрча овамо на тершене код Софке и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша прса, нашу руку Дичи лала. Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Бранко је имао идеалан стас младости: права мушка снага у витком телу. Брз, гибак, страсан. У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности