Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Воденичара нема, нити га можемо наћи. Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво! Али овако све се мучимо без брашна.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Је сте ли видели шпијуна? — Људи, по Богу, мој бакалин са Грантовца. И на сред Теразија сноп разних штапова: витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре
Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се
Јао мени, све ја то гледам и црн страх пара ми срце и читаво насеље неодређених осећања и светова витла се у сенкама, дубоко негде доле, у несвесној позадини моје душе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Костјурин је опазио само Павла пред њима, на црном коњу, његову сабљу, која се витла и сева, а иза њега лудачку масу коња, и људи који урличу и витлају сабљама. Ура! Ура!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
жуди да се поново претвори у себе Али без очију не види како А онај је открио сва своја лица И једно за другим витла преко крова Последње баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Трчи тамо, витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Иди, иди, ја мислим богзна шта је учинила; а оно којешта. МАКСИМ: Кажи ми, тако ти бога, витла ли твоја којекуд? НИКОЛА: То не; али, ако оћеш да знаш, волио би да је и таква. МАКСИМ: Е гле, шта овај будали!
брига, шта је код куће, да се није разболела, да је није ко увредио, да јој није дуго време самој, а она Бог зна куда витла по вароши. Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место.
СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по кући. ЉУБА: А кад га руком увати испод пазува, и ш њим иде у шетњу? СТАНИЈА: Што, што?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж. (Надеждо плава, таљиге мрења загрћу шкрипом Сигор спасења?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Општи талас масе обухвата и ове носталгичне, витла их, слама, док не навикну и онда ће сви заједно, као захуктала река, јурити тамо где им се нареди.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Гле како се мрак лагано прикрада и разлива по околини, како лако и брзо носе мутни облаци, како се витла и фијуче бесни ветар... Зар то није смрт, која полако граби у своје разјапљене чељусти целу природу ?... Брр...
Мрак је покрио цело двориште ; у манастиру је завладала мртва тишина, само што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену звонару, забруји под разјапљеним устима великога звона и понесе тај потмули глас преко мирних
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хоће ли се, најзад, све свршити? пасти Ове ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући путем наиђе поред једне воденице у којој бијаше воденичар, који имађаше четири витла камена, и бијаше врло богат, а воденичар како га опази, отрчи пред воденицу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда сви брзо нестадоше у тамном ждрелу ниске кућице, са накривљеном баџом. У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као
Само, викао је кад говори. Као и сви воденичари. Нисам хтео да му кажем да је сиромах оглувео поред камена и витла. Цео свој век провео је у воденичкој буци. Тишина му је била само кад лед окује воденицу и заустави реку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах. Господар Јеврем ту види оног себе, младог, како у јутра непромочива од блеска, пљуска лице овде, на
На то место где, по дану, падне највише светлости коју ни кошава, кад витла, не разнесе одмах, ноћу падају најгушће тмице и лебде по луку који заклапају Вишњићева и Јевремова улица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било ми је пет година, био сам стидљив. Моје плашљиве очи, моје мало слабо срце, највише се бојаху витла. Ох, витло! А велики се ништа нису бојали. Мишицама снажно обухвате паоце, седе баш као на столици, само зажмуре.
Понеко, напрегнутих очију, чврсто стиснутих усана, гледа, пусти крик. Онда, усред страшне вике и вриска, бес витла достиже врхунац.
Не знам ни како је тада изгледало моје јадно лице, али оно, што сам видео на другом крају витла, било је ужасно. Тај смртни ужас на лицу мога старијег брата и данас ми је пред очима. Онда је витло зашкрипело.
Из трена у трен витло лети све брже, ветар витла све луђе. Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и
вида ја сам се уверио да су се деца, пред овим бесмисленим ужасом, била разлетела на све стране и далеко побегла од витла.
Зачас они се изгубише; али, гле, ја на њих нисам више ни мислио. Ја сам бежао од витла. Ја сам трчао кроз траву, и горе су цвркутале тице.
Они ми умакоше. Али ја за њих нисам ни марио. Ја сам бежао од витла. Ја сам трчао, ја сам радосно трчао, ја сам лудо радосно трчао, јер су моје груди у тој складној, племенитој, умиљатој
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и
Краков, Станислав - КРИЛА
Бомбе праште све ближе и ближе. — Одсећи ће нам одступницу, — већ струји дах нереда над целим стројем, и витла се све више и више. Војници су устали. Осећа се да се све колеба.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини, танци минети, — Не може међ људе без тог поднети.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и скврчен, а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке. Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да ли си понео таблице? Е, добро. На мојима, ево видиш, заспао мачак, и немам душе да га пробудим. Иначе витла по целу ноћ, а сада седи крај мене и не миче. Или зна шта је матура, или ми нешто слути. „Одлази, Мико, шта ћеш ту!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
тамо, под моћним тумбасима дима и огња, и да се, уз тутањ и грмљавину, носи с Нијемцима заједно с Николетином, који витла и бије око себе својим огромним ручердама.