Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Одио он, бродио, све витрове протукô, ал̓ из витра никад да викне правда „јој“. Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија